DIGITALIZACIJA USLUGA U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI – PRIMER NEMAČKE

  • Sofija Nikolić Popadić Institut društvenih nauka, Centar za pravna istraživanja, Beograd
DOI: https://doi.org/10.5937/gakv92-25688
Ključne reči: digitalizacija, usluge u zdravstvenoj zaštiti, lekari, pacijenti, zdravstveno osiguranje

Sažetak


Digitalizacija usluga u zdravstvenoj zaštiti sa sobom nosi mnogobrojne izazove. Proces uvođenja novih tehnologija može biti veoma dug i relativno komplikovan. Promene koje se odnose na celokupan sistem neminovno utiču i na odnos lekara i pacijenata, naročito u pogledu novih načina komunikacije i pružanja zdravstvenih usluga. Istraživanje je posvećeno procesu digitalizacije usluga u zdravstvenoj zaštiti u Nemačkoj, kao jednoj od vodećih evropskih država u pogledu finansijskih izdvajanja za zdravstvenu zaštitu i dostupnosti zdravstvenih usluga. Analizirani su problemi koji su se javili na putu digitalizacije i način njihovog rešavanja. Posebna pažnja je posvećena pravnoj regulativi u ovoj oblasti. Pored potrebe za čestim  prilagođavanjem pravnih propisa, primer Nemačke pokazuje da je od krucijalnog značaja postizanje odgovarajućeg stepena sigurnosti i poverenja korisnika i pružalaca usluga u novi sistem, kako bi njegova implementacija u praksi bila efikasnija. U radu je ukazano i na posledenje novine u ovoj oblasti čija primena se u narednom periodu može očekivati i u drugim državama. Nove mere digitalizacije će predstavljati izazov i za pravnike pred kojima će biti zadatak da prilagode propise novim potrebama uz pronalaženje inovativnih rešenja.

Biografija autora

Sofija Nikolić Popadić, Institut društvenih nauka, Centar za pravna istraživanja, Beograd

- Istraživač saradnik - Institut društvenih nauka, Centar za pravna istraživanja.

- Doktorske studije - Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

- Master studije završene na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

- Osnovne studije završene na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (zimski semestar školske 2009/2010. godine - Pravni fakultet Univerziteta u Salzburgu (Austrija), zimski semestar školske 2010/2011. godine - Pravni fakultet Univerziteta u Beču (Austrija)).

Reference

Beschlussprotokoll des 110. Deutschen Ärztetages vom 15. bis 18. Mai 2007 in Münster.
Beschlussprotokoll des 113. Deutschen Ärztetages in Dresden vom 11. bis 14.05.2010.
Busse, R., Blümel, M. (2014). Germany: Health system review, Health Systems in Transition, Vol. 16 No. 2/2014.
European Commission, OECD, European Observatory on Health Systems and Policies. (2019). State of Health in the EU, Germany, Country Health Profile 2019, 3. Preuzeto 24.02.2020. sa: https://ec.europa.eu/health/sites/health/files/state/docs/2019_chp_de_english.pdf.
Johannes, J. (2018). Digitalisierung in der Medizin, Wie Gesundheits-Apps, Telemedizin, künstliche Intelligenz und Robotik das Gesundheitswesen revolutionieren, Berlin: Springer-Verlag.
Wickramasinghe, N., Bali, R., Suomi, R., Kirn, S. (Eds.). (2012). Critical Issues for the Development of Sustainable E-health Solutions. New York: Springer-Verlag.
World Health Organization. (2019). WHO Guideline: recommendations on digital interventions for health system strengthening. Preuzeto 24.02.2020. sa: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/311941/9789241550505-eng.pdf?ua=1.

Propisi
Gesetz zur Modernisierung der gesetzlichen Krankenversicherung, BGBl. I 2003 Nr. 55, 19.11.2003.
Gesetz für sichere digitale Kommunikation und Anwendungen im Gesundheitswesen, BGBl. I 2015 Nr. 54, 28.12.2015.
Gesetz für eine bessere Versorgung durch Digitalisierung und Innovation, BGBl. I 2019 Nr. 49, 18.12.2019.
Digital health, The Seventy-first World Health Assembly, WHA71.7, May 2018.
Objavljeno
2020/08/31
Broj časopisa
Vol. 92 Br. 1 (2020): Glasnik Advokatske komore Vojvodine
Rubrika
Kratko saopštenje

 

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

 

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.