Domašaj načela autonomije volje kod genetičkog testiranja

  • Sanja N Stojkovic Zlatanovic Institut društvenih nauka, Beograd
DOI: https://doi.org/10.5937/gakv92-25853
Ključne reči: начело аутономије воље, генетичко тестирање, право на приватност, пракса Европског суда за људска права

Sažetak


У раду се даје појмовно одређење биоетичког начела аутономије воље у концептуално-теоријском смислу, и указује на његов правни значај. С тим у вези, утврђују се основни правни деривати начела аутономије који се, уједно, могу дефинисати и као специјализована права пацијента,  тј. право на самоодређење, право на информисани пристанак, као и право на приватност и поверљивост информација о здравственом статусу. Ово, нарочито, у контексту спровођења генетичког тестирања, а имајући у виду, специфичности генетичког тестирања као дијагностичке мере. Генетичким тестирањем добија се информација како о тренутном тако и о будућем здравственом статусу појединца, али и чланова његове породице. Утврђивање домашаја примене начела аутономије у контексту генетичког тестирања дефинисано је као основно истраживачко питање које ће бити разматрано полазећи од савремених теоријских становишта, али и кроз анализу праксе Европског суда за људска права.

 

Biografija autora

Sanja N Stojkovic Zlatanovic, Institut društvenih nauka, Beograd

Centar za pravna istraživanja

Naučni saradnik

Reference

Blightman, К., Griffiths, SЕ., Danbury Mphil, C. (2014). Patient confidentiality: when can a breach be justified?. Continuing Education in Anaesthesia, Critical Care & Pain 14:2

Varelius, Ј. (2006). The value of autonomy in medical ethics. Medicine. Health Care and Philosophy 9

Gillon, R. (1994). Medical ethics: four principles plus attention to scope. British Medical Journal 309


Moskop, J.C., et al. (2005). From Hippocrates to HIPAA: Privacy and Confidentialityin Emergency Medicined Part I: Conceptual, Moral, and Legal Foundations, Annals of Emergency Medicine 45(1)

Mujović-Zornić, H. (2010). Pojam i razvoj pacijentovih prava. H. Mujović-Zornić (pr.). Pacijentova prava u sistemu zdravstva. Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za pravna istraživanja

Murgic, L., Hébert, Ph., Sovic, S., Pavlekovic, G. (2015). Paternalism and autonomy: views of patients and providers in a transitional (post-communist) country. BMC Medical Ethics 16:(65)

McPherson, Е. (2006). Genetic Diagnosis and Testing in Clinical Practice. Clinical Medicine & Research 4(2)

Pellegrino, E. D. (1994). Patient and Physician Autonomy: Conflicting Rights and Obligations in the Physician-Patient Relationship. Journal of Contemporary Health Law & Policy 10(1)

Радишић, Ј. (2008). Медицинско право. Београд: Номос

Riba, S. C. (2007). The Use of Genetic Information in Health Insurance: Who will be helped, who will be harmed and possible Long-term Effects?. Review of Law and Social Justice 16:2

Rindfleisch, T.C. (1997). Confidentiality, Informational Technology, and Health Care. Communications of the ACM 40:8

Rodrigues de Almeida, Е. H. (2010). Dignity, patient’s autonomy and mental illness. Revista Bioética 18 (2)

Rothstein, M.A. (2001). Genetic Privacy and Confidentiality: Why They Are So Hard to Protect. In: B.B. Longest Jr. (ed.). Contemporary Health Policy. Chicago-Washington: Health Administration Press and AUPHA Press

Стојковић Златановић, С. (2019). Генетички и други здравствени основи дискриминације на раду. Београд: Институт друштвених наука

Tamir, S. (2010). Direct-to-consumer Genetic Testing: Ethical-Legal Perspectives and Practical Considerations. Medical Law Review 18

Florencio, P. S. Ramanathan, E.D. (2001). Secret Code: The Need for Enhanced Privacy Protections in the United States and Canada to Prevent Employment Discrimination based on Genetic and Health Information. Osgoode Hall Law Journal 39(1)


Chima, S. (2009). Respect for Autonomy as a Prima Facie Right: Overriding Patients’ Autonomy In Medical Practice. Transactions 53(1)

Шундерић, Б. (2009). Социјално право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду

Судска пракса

Mifsud v. Malta, (App. no. 62257/15), 29.4.2019.

R.S. v. Hungary, (App. no. 65290/14), 2.7. 2019.
Objavljeno
2020/08/31
Broj časopisa
Vol. 92 Br. 1 (2020): Glasnik Advokatske komore Vojvodine
Rubrika
Pregledni rad

 

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

 

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.