Krivičnopravna zaštita ličnih podataka

  • Miloš B. Sekulić Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet
  • Gordan Grujić Fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu
DOI: https://doi.org/10.5937/gakv92-26404
Ključne reči: Ključne reči: pravo na privatnost, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, Krivični zakonik, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Sažetak


Sažetak: Pravo na privatnost je jedno od fundamentalnih ljudskih prava koje služi ostvarivanju čoveka kao društvenog bića i zaštiti privatne sfere njegovog života. Iako se ono može posmatrati na različite načine, u današnjim uslovima ekspanzije informacionih i komunikacionih tehnologija, ono se u najvećoj meri dovodi u vezu sa podacima o ličnosti i njihovom dostupnošću trećim licima. U tom smislu, pravo na privatnost se štiti i preko zaštite podataka o ličnosti. Osnov za ovakvu zaštitu u srpskom pravu je sadržan već u Ustavu Srbije, a domaći zakonodavac je donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pokazao svoju odlučnost da tu zaštitu pojača i proširi. Kada je reč o krivičnopravnoj zaštiti ona je predviđena Krivičnim zakonikom u smislu propisivanja posebnog krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. Krivičnog zakonika. Autori ovog naučnog rada će pokušati da izlože u čemu se ogleda ugroženost prava na privatnost i podataka o ličnosti, te da kroz prikazivanje elemenata navedenog krivičnog dela daju jasniju sliku kako se krivičnopravna zaštita ovih vrednosti ostvaruje u pravu Srbije.

Ključne reči: pravo na privatnost, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, Krivični zakonik, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

 

Biografije autora

Miloš B. Sekulić, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

Osnovne akademske studije - studijski program opšti smer na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu upisao 2008. godine, iste je završio 25.09.2012. godine sa prsečnom ocenom 9,84.

Master akademske studije - studijski program prava - opšti smer na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu završio 30.09.2013. godine sa prosečnom ocenom 10,00. Odbranio master rad na temu "Međunarodnopravni standardi zaštite stranih ulaganja".

Doktorske akademske studije - studijski program privatno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu upisao 2016. godine.

Radio kao sudijski pripravnik u Osnovnom Sudu u Novom Sadu u periodu od oktobra 2013. godine do februara 2016. godine.

Pravosudni ispit položio 26.06.2015. godine. sa opštim uspehom "vrlo dobar".

Počev od februara 2016. godine zaposlen u Pravosudnoj akademiji na radnom mestu "korisnik početne obuke" gde radi i danas.

Gordan Grujić, Fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu

Student doktorskih studija na Fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

Molim Vas da imate u vidu da je mejl adresa gogi_94@hotmail.com ali u tom formatu napred nije mogla da se unese. 

Reference

Knjige i članci:

Casstells, M. (2002). Moć identiteta, Zagreb: Golden marketing.
Diligenski, A., Prlja, D. i Cerović D. (2018). Pravo zaštite podataka GDPR. Beograd: Institut za uporedno pravo.
Hadson, L. D. (2010). The Right to Privacy. New York: Infobase Publishing.
Jović, M. (2015). Blanketna krivična dela, Pravne teme, br. 3.
Kugler, T. and Rucker, D. (2018). New Eeuropean General Data Protection Regulation: A Practitioner's Guide, C. H. Beck und Hart Publishing.
Lazarević, LJ. (2011). Komentar Krivičnog zakonika. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i JP Službeni glasnik.
Lilić, S. (2010). Zaštita ličnih podataka u pravu Srbije i evropski standardi, u: Harmonizacija zakonodavstva Republike Srbije sa pravom Evropske unije. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu i Hans Zajdel fondacija.
Midorović, S. and Sekulić, M. (2019). A New Function of Personal Data in the Light of the Contract for the Supply of Digital Content and Digital Services. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3.
Mladenov, M. (2013). Zaštita prava na privatnost u praksi Evropskog suda za ljudska prava. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3.
Riley, T. (1984). Data Protection Today and Some Trends. Low/Technology, Vol. 17, No.1.
Stojanović, Z. i Delić, N. (2013). Krivično pravo: posebni deo. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i JP Službeni glasnik.
Stojanović, Z. (2018). Komentar Krivičnog zakonika. Beograd: JP Službeni glasnik.
Šarkić, N. et. al. (2011). Pravo informacionih tehnologija. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i JP Službeni glasnik.
Vodinelić, V.V. (2010). Građansko pravo: Uvod u građansko pravo i opšti deo građanskog prava. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i JP Službeni glasnik.

Propisi:

Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019.
Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br.98/2006.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Sl. glasnik RS, br.87/2018.

Internet adrese:

Republički zavod za statistiku, Bilten – punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji od 2014-2018, preuzeto 09.04.2020 sa: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/pravosudje/punoletni-ucinioci-krivicnih-dela/.
Ustav Kraljevine Srbije, preuzeto 03.03.2020. sa: http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/martan/USTAV%20KRALjEVINE%20SRBIJE%201888.pdf.
Objavljeno
2020/11/10
Broj časopisa
Vol. 92 Br. 3 (2020): Glasnik Advokatske komore Vojvodine
Rubrika
Originalni naučni rad

 

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

 

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.