ПРИНЦИП НЕКАЖЊАВАЊА ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА – МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ СТАНДАРДИ И СТАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

  • Veljko Turanjanin Pravni fakultet u Kragujevcu, vanredni profesor
  • Mladen Jeličić Viši sud u Šapcu
DOI: https://doi.org/10.5937/gakv97-61888
Ključne reči: трговина људима, жртва, некажњавање жртава трговине људима, кривични поступак, прекршајни поступак

Sažetak


Аутори у раду анализирају принцип некажњавања жртава трговине људима кроз призму међународних правних стандарда у овој области и стања у Републици Србији. Након уводних напомена о значају овог питања, аутори су указали на међународни правни оквир који прати поменути принцип, али и на примере  из упоредног права, добре судске праксе и одлуке Европског суда за људска права. Обзиром да примена овог принципа у пракси подразумева претходну идентификацију жртве трговине људима, анализиран је овај поступак у Републици Србији. Посебно је указано на ингеренције Центра за заштиту жртава трговине људима који је једини државни орган надлежан за спровођење поменутог поступка. Потом, аутори су размотрили наведено питање из угла трећег извештаја ГРЕТА, а указано је и на тренутне кораке које предузима Србија у правцу испуњавања међународних обавеза, па су сумарно анализиране одредбе Нацрта Закона о сузбијању и спречавању трговине људима и заштити жртава у погледу принципа некажњавања. Закључак аутора је да имплементација принципа некажњавања жртава трговине људима у позитивноправни систем Републике Србије, а у складу са међународним стандардима, треба да буде праћена и одговарајућим изменама Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о прекршајима.

Reference

Baldwin, S.B., Eisenman, D.P., Sayles, J.N., Ryan, G., Chuang, K.S. (2011). Identification of human trafficking victims in health care settings. Health and human rights, 13(1)
Драгичевић – Дичић, Р., Мировић, Т., Жарковић, М. (2016). Правни оквир и препоруке за примену принципа некажњавања жртава трговине људима у Републици Србији. Београд: Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији
Јеличић, М. (2025). „Значај налаза и мишљења Центра за заштиту жртава трговине људима у кривичном поступку“, у: Вештачење у казненим поступцима, (ур. М. Колаковић Бојовић, И. Стевановић), Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Палић
Palumbo, L. (2015). Protection of trafficked people in Italy: policies, limits and challenges. Journal of Money Laundering Control, 18 (1)
Piotrowicz, R. (2020). Article 26: Non-punishment provision. У A Commentary on the Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings. Cheltenham, UK: Edward Elgar Publishing. Преузето 26. јуна 2025. са https://doi.org/10.4337/9781788111560.00038
Симовић, Д., Орловић, С. (2023). Коментар Устава Републике Србије. Београд: Службени гласник.
Stoyanova, V. (2024). Krachunova v. Bulgaria: New Positive Obligation under Article 4 ECHR to Compensate Victims of Human Trafficking for Pecuniary Damages. Преузето 26.6.2025. са https://strasbourgobservers.com/2024/03/19/krachunova-v-bulgaria-new-positive-obligation-underarticle-4-echr-to-compensate-victims-of-human-trafficking-for-pecuniary-damages/
Turanjanin, V. (2024), Expanding the circle of positive obligations: Enabling victims of human trafficking to seek compensation in respect of lost earnings from their traffickers: Krachunova v Bulgaria (App. No.18269/18). European Human Rights Law Review, (5)
Turanjanin, V., Stanisavljević, J. (2024). Human trafficking and forced prostitution under article 4 of the European convention on human rights. German Law Journal, 25(2)
Connelly, L. J. (2016). The Governance of Sex Trafficking: Politics, Policy and Practice in England and Wales. (докторска дисертација). Leeds: University of Leeds
Objavljeno
2026/07/03
Broj časopisa
Vol. 97 Br. 3 (2025): Glasnik Advokatske komore Vojvoodine
Rubrika
Originalni naučni rad

 

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

 

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.