Namera i krajnja nepažnja kao elementi bića krivičnih dela protiv životne sredine
Sažetak
Zdravoj životnoj sredini se posvećuje kontinuirana pažnja u gotovo svim oblicima ljudskog delovanja: od građanskog aktivizma, preko različitih strategija razvoja do pravne regulative i sankcionisanja povreda prava na zdravu vodu, vazduh, zemljište, floru i faunu. Krivičnopravna zaštita u tome predstavlja važan segment, počev od „klasičnih“ ekoloških povreda i ugrožavanja poput zagađenja, pa do onih koje ekološki kriminal podižu na „viši nivo“ i čine profitabilnim. Jedan od razloga koji doprinosi tome je neefikasnost mehanizama krivičnog pravosuđa, ali i nedelotvornost kazni onde gde su primenjene. To je i bio jedan od motiva za donošenje Direktive 2024/1203 o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava. Pored toga, neka od ključnih pitanja krivičnopravne doktrine se gotovo paradigmatski mogu uočiti upravo na primeru ekoloških krivičnih dela. Tu prvenstveno mislimo na određene dileme materijalnopravnog karaktera koje se tiču subjektivnih elemenata ovih krivičnih dela; potom na koncept odgovornosti pravnih lica za krivična dela koji svoj potencijal može ostvariti upravo u domenu ekoloških delikata; ali i na granice i opravdanost krivičnopravne reakcije u ovom polju, osobito kada je u pitanju odnos sa drugim merama poput upravnih, građanskih i drugih kaznenopravnih. Pomenuta Direktiva i međunarodni izvori mahom operišu pojmovima namere i krajnje nepažnje kao subjektivnim komponentama krivičnih dela. To je dominanta karakteristika anglosaksonske pravne tradicije čija je struktura opšteg pojma krivičnog dela unekoliko drugačija nego evrokontinentalna. Ipak, subjektivni element se izdvaja kao poseban, bilo kroz tzv. mens rea segment, bilo kroz pojam krivice. Grubo govoreći, namera i krajnja nepažnja, koje kao subjektivne oblike predviđa Direktiva, bi predstavljali pandan domaćem umišljaju i nehatu. No, pretpostavka je da se oni podudaraju tek u pojedinim aspektima i da nije opravdano izjednačiti ih olako. Međutim, Direktiva sadrži odredbu koja upućuje i na tumačenje ovih elemenata prema pravilima nacionalnog prava, što, sa nekim specifičnostima, ipak relativizuje ovu hipotezu. Prema tome, fokus rada će biti na analizi ovih subjektivnih elemenata na temeljima ekoloških krivičnih dela i značenja termina propisanih Direktivom 2024/1203. Pored toga, nastojaćemo da sagledamo mogućnosti implementacije ovih odredaba u domaće pravo, ali i ukažemo na kapacitete postojećih odredaba Krivičnog zakonika u ovoj oblasti. Nadalje, biće učinjen pokušaj formulisanja određenih praktičnih smernica za razumevanje i primenu normi o nameri i krajnjoj nepažnji u sledstvu njihovog efikasnijeg dokazivanja.
Reference
Atanasova, D., Krasteva, N. (2025). Environmental Protection and the New Safeguards Provided in Directive (EU) 2024/1203 on the Protection of the Environment Through Criminal Law Environment. Technology. Resources. Rezekne, Latvia Proceedings of the 16th International Scientific and Practical Conference, V, 37–41.
Bajović, V. (2024). Krivičnopravna zaštita životinja u svetlu EU Direktive 2024/1203. Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 96 (4), 1104–1131.
Balaž, E. (2024). Pravna zabluda u kontekstu krivičnih dela protiv životne sredine. Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 96 (4), 1438–1451.
Banović, B. (2017). Kompetentnost subjekata otkrivanja i gonjenja u funkciji efikasnog suzbijanja privrednih krivičnih dela. Privredna krivična dela, Stevanović, I., Čolović, V. prir. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja / Institut za uporedno pravo, 167–185.
Banović, J. (2022). Dvojna priroda nehata u krivičnom pravu. Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet.
Banović, J. (2023). Tačke spajanja i razdvajanja srpskog i međunarodnog krivičnog prava na primeru čl. 30 Rimskog statuta. Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije „Raskršća međunarodnog krivičnog i krivičnog prava – reforma pravosudnih zakona Republike Srbije“, Škulić, M., Miljuš, I., Škundrić, A. ur. Beograd/Palić: Udruženje za međunarodno krivično pravo i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 127–135.
Batrićević, A. (2017). Ekološka krivična dela i kriminalitet korporacija. Privredna krivična dela. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Institut za uporedno pravo, 243–256.
Delić, N. (2021). Krivično pravo – posebni deo. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet.
Elholm, T., Colson, R. (2016). The Symbolic Purpose of EU Criminal Law. Chapter published in: EU Criminal Justice and the Challenges of Diversity: Legal Cultures in the Area of Freedom, Security and Justice, Colson, R., Field, S. eds. Cambridge: Cambridge University Press, 48–64.
Ilić, A. (2017). Tradicionalni teorijski pristup u objašnjenju moralne panike. Godišnjak Fakulteta bezbednosti, 1, 295–312.
Lukić, N. (2025). Nova Direktiva EU o ekološkom kriminalitetu i potreba reforme domaćeg krivičnog zakonodavstva. Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije „Odnos međunarodnog krivičnog i nacionalnog krivičnog prava“, Škulić, M., Miljuš, I., Škundrić, A. ur. Beograd/Palić: Udruženje za međunarodno krivično pravo, 323–344.
Faure, M. G. (2024). The EU Environmental Crime Directive 2024: A Revolution in EU Environmental Criminal Law? Journal of Environmental Law, 36 (3), 323–342.
Marković, I. (2022). Characteristics of Environmental Crimes as Challenges for their Detection and Proving. Thematic Conference Proceedings of International Significance / Contemporary Challenges in Detecting and Proving Crime. Archibald Reiss Days, 12, 113–128.
Milošević, M. (2012). Odgovornost pravnih lica za krivična dela. Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet.
Milošević, M. (2022). Krivično pravo – posebni deo: izabrane inkriminacije za studije nauka bezbednosti. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Fakultet bezbednosti.
Mpunga-Biayi, P. (2025). The European Union Environmental Crime Directive 2024: The construction of an autonomous legal framework for the repression of environmental crimes within the European Union. Environmental Law Review, 27 (2), 135–144.
Pigaroff, D., Robinson, D. (2016). A Commentary: Article 30. The Rome Statute of the International Criminal Court, 3rd edition, Triffterer, O., Ambos, K. eds. C. H. Beck-Hart-Nomos, 1111–1124.
Pravni tim RERI-ja (2024). Zaštita životne sredine pravnim sredstvima – Pravna analiza sudskog postupka koji je RERI pokrenuo protiv Elektroprivrede Srbije zbog ugrožavanja zdravlja ljudi. Beograd: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, 1–31. Dostupno na: https://reri.org.rs/wp-content/uploads/2024/04/Pravna-analiza-sudskog-postupka-RERI-vs-EPS.pdf .
Radisavljević, I., Banović, J. (2023). Nehatno lišenje života iz čl. 118. KZ. Тeorija, praksa i osvrt na odgovornost pravnih lica. Zbornik radova Kopaoničke škole prirodnog prava „Slobodan Perović“, 151–168.
Republički zavod za statistiku (2025). Punoletni učinioci krivičnih dela, 2024. Dostupno na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2025/Pdf/G20251190.pdf .
Robinson, D. (2022). Ecocide—Puzzles and Possibilities. Journal of International Criminal Justice, 20, 313–347.
Stop Ecocide Foundation (2021). Independent Expert Panel for the Legal Definition of Ecocide: Commentary and Core text. Dostupno na: https://static1.squarespace.com/static/ 5ca2608ab914493c 64ef1f6d/t/60d1e6e604fae2201d03407f/1624368879048/SE+Foundation+Commentary+and+core+text+rev+6.pdf
Škulić, M. (2024). Krivično pravo i adekvatnost zaštite životne sredine – Međunarodni pravni standardi i materijalno krivično zakonodavstvo Srbije – usaglašenost ili ne?. Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 96 (4), 1036–1069.
Škundrić, A. (2023). Ekocid u međunarodnom krivičnom pravu. Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije „Raskršća međunarodnog krivičnog i krivičnog prava – reforma pravosudnih zakona Republike Srbije“, Škulić, M., Miljuš, I., Škundrić, A. ur. Beograd/Palić: Udruženje za međunarodno krivično pravo i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 443–458.
Vuković, I. (2021). Krivično pravo – Opšti deo. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet.
Working Group on the National Criminalisation of Ecocide (2025). Manual for a National Criminalisation of Ecocide. 1–35.
Pravni akti
Direktiva (EU) 2024/1203 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. aprila 2024. godine o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava i zameni direktiva 2008/99/EZ i 2009/123/EZ. Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/eli/dir/2024/1203/oj/eng .
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika - tekst propisa. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/120925/120925-vest9.html
Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024.
Consolidated Version of The Treaty on the Functioning of The European Union.Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:12012E/TXT:en:PDFUgovor o funkcionisanju Evropske unije. Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/ugovor_eu.pdf
Zakon o opštem upravnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 18/2016, 95/2018. - autentično tumačenje i 2/2023. – odluka US.
Sudska praksa
Judgment of The Court (Grand Chamber) 13 September 2005, Case C-176/03, Commission of the European Communities v. Council of the European Union.
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Prev 376/2020, od 24. 12. 2020. godine.
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 259/2014, od 29. 4. 2014. godine.
Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 br. 3337/13, od 24. 9. 2013. godine.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.