Multidisciplinarni pristup u prevenciji, otkrivanju, istrazi i procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine kao standard direktive 2024/1203

Veljko Turanjanin

doi:10.5937/gakv98-67748

Veljko Turanjanin Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu

DOI: https://doi.org/10.5937/gakv98-67748

Ključne reči: Директива (ЕУ) 2024/1203, еколошки криминал, мултидисциплинарни приступ, кривично право, заштита животне средине, истрага и процесуирање, Европска унија

Sažetak

Доношењем Директиве (ЕУ) 2024/1203 о заштити животне средине кроз кривично право, Европска унија је поставила нови, јединствен и свеобухватан стандард у области еколошког кривичног права. Овај правни инструмент, усвојен 11. априла 2024. године, а ступио на снагу 20. маја исте године, замењује раније директиве 2008/99/ЕЗ и 2009/123/ЕЗ и значајно проширује каталог кривичних дела, јача санкције и уводи иновативне механизме примене. Једна од кључних новина јесте захтев за мултидисциплинарним приступом у превенцији, откривању, истрази и процесуирању кривичних дела против животне средине. Полазна основа Директиве јесте препознавање чињенице да еколошки криминал има сложену, прекограничну и често транснационалну димензију. Незаконито испуштање штетних материја у ваздух, воду и земљиште, трговина угроженим врстама, нелегално управљање отпадом, незаконита експлоатација шума, као и незаконито руковање опасним супстанцама, делују деструктивно на екосистеме и здравље људи, али истовремено генеришу високе нелегалне профите. Стога је, поред правних и кривичнопроцесних инструмената, неопходна интеграција знања и ресурса различитих дисциплина: права, криминологије, екологије, хемије, биологије, токсикологије, економије и информационих технологија.

Директивом се изричито наглашава обавеза држава чланица да обезбеде довољно стручног особља и финансијских, техничких и технолошких ресурса за борбу против еколошког криминала. То подразумева не само повећање капацитета полиције, тужилаштва и судова, већ и њихову специјализацију и редовну обуку. У том контексту, мултидисциплинарни тимови, који окупљају правнике, форензичаре, инспекторе за животну средину, стручњаке за информационе системе и научнике из природних и техничких области, постају нужан услов за ефикасно откривање и доказивање еколошких кривичних дела.

Поред тога, Директива истиче значај координације и сарадње не само унутар једне државе (између различитих институција), већ и на нивоу Европске уније. Указује се на улогу Eurojust-а, Europol-а, Европског јавног тужилаштва и Европске канцеларије за борбу против превара (OLAF) у обезбеђивању техничке и оперативне подршке. Такав приступ подразумева да се борба против еколошког криминала не може свести искључиво на кривично гоњење, већ захтева интеграцију превентивних мера, административних санкција, цивилноправне одговорности и кривичноправних инструмената у један целовит систем. Мултидисциплинарни приступ обухвата и учешће јавности и невладиних организација, што Директива препознаје као део стандарда приступа правди и транспарентности. Члан 15. обезбеђује процесна права за лица и удружења која штите животну средину, чиме се ствара простор за допринос грађана и цивилног сектора у заштити јавног добра. Директивом се потврђује став да савремени еколошки криминал није могуће успешно санкционисати без интеграције знања и сарадње различитих дисциплина и актера. Стандард мултидисциплинарности, који је у њој експлицитно наглашен, представља суштински елемент европског кривичноправног система заштите животне средине и модел који ће, у процесу хармонизације, имати снажан утицај и на земље кандидате за чланство у ЕУ.

Reference

Бановић, Б., Бејатовић, С., Турањанин, В. (2020). Међународно кривично право. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу.
De Hert, P., Papakonstantinou, V. (2019). Data Protection and the EPPO. New Journal of European Criminal Law, 10(1), 34–43. https://doi.org/10.1177/2032284419837381
Höhn, C. (2023). Strengthening cooperation with external partners: Looking for a common response to the phenomenon of foreign terrorist fighters. New Journal of European Criminal Law, 14(2), 231–246. https://doi.org/10.1177/20322844231170336
Ligeti, K., Marletta, A. (2016). EU Criminal Justice Actors: Accountability and Judicial Review Vis-À-Vis the EU Citizen. New Journal of European Criminal Law, 7(2), 175–189. https://doi.org/10.1177/203228441600700207
Schinina, M. (2020). What balance between Eurojust and Europol from a parliamentary angle?. New Journal of European Criminal Law, 11(2), 123–134. https://doi.org/10.1177/2032284420901784
Strategic Seminar: “Eurojust and the Lisbon Treaty: Towards More Effective Action” Bruges, 20–22 September 2010 Report. (2011). New Journal of European Criminal Law, 2(1), 100–119. https://doi.org/10.1177/203228441100200108
Tas, S. (2023). The dangerous increasing support of Europol in national criminal investigations: An additional layer of complexity. New Journal of European Criminal Law, 14(4), 534–551. https://doi.org/10.1177/20322844231214482
Vanbeselaere, L. (2025). Youth justice or criminal law? The scope of ‘judicial cooperation in criminal matters’. New Journal of European Criminal Law, 16(4). https://doi.org/10.1177/20322844251384130
Weyembergh, A., Theodorakakou, G. (2023). The role of Europol and Eurojust in countering the threat of FTFs: An evolving mandate. New Journal of European Criminal Law, 14(2), 157–182. https://doi.org/10.1177/20322844231166359
Weyembergh, A., Armada, I., Brière, C. (2015). Competition or Cooperation?. State of Play and Future Perspectives on the Relations between Europol, Eurojust and the European Judicial Network. New Journal of European Criminal Law, 6(2), 258–287. https://doi.org/10.1177/203228441500600207
Weyembergh, A. (2011). The Development of Eurojust: Potential and Limitations of Article 85 of the TFEU. New Journal of European Criminal Law, 2(1), 75–99. https://doi.org/10.1177/203228441100200107
Weyembergh, A., Brière, C. (2017). The future cooperation between OLAF and the European Public Prosecutor’s Office. New Journal of European Criminal Law, 9(1), 62–82. https://doi.org/10.1177/2032284417743820

Правни извори
European Union: Council of the European Union, Directive (EU) 2024/1203 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024 on the protection of the environment through criminal law and replacing Directives 2008/99/EC and 2009/123/EC, PE/82/2023/REV/1 OJ L, 2024/1203, 30 April 2024.
European Union: Council of the European Union, Council Decision of 6 April 2009 establishing the European Police Office (Europol), OJ L 121, 15 May 2009.
Conference of the Representatives of the Governments of the Member States, Consolidated version of the Treaty on the Functioning of the European Union, 2008/C 115/01, European Union (EU), 13 December 2007.
European Union: European Parliament and Council of the European Union, Regulation (EU) 2016/794 of the European Parliament and of the Council of 11 May 2016 on the European Union Agency for Law Enforcement Cooperation (Europol) and replacing and repealing Council Decisions 2009/371/JHA, 2009/934/JHA, 2009/935/JHA, 2009/936/JHA and 2009/968/JHA, OJ L 135, 24 May 2016.
European Union: Council of the European Union, Council Regulation (EU) 2017/1939 of 12 October 2017 implementing enhanced cooperation on the establishment of the European Public Prosecutor’s Office (‘the EPPO’), OJ L 283, 31 October 2017.
European Union: European Parliament and Council of the European Union, Directive (EU) 2017/1371 of the European Parliament and of the Council of 5 July 2017 on the fight against fraud to the Union's financial interests by means of criminal law, OJ L 198, 28 July 2017.
European Union: European Parliament and Council of the European Union, Regulation (EU, Euratom) No 883/2013 of the European Parliament and of the Council of 11 September 2013 concerning investigations conducted by the European Anti-Fraud Office (OLAF) and repealing Regulation (EC) No 1073/1999 of the European Parliament and of the Council and Council Regulation (Euratom) No 1074/1999, OJ L 248, 18 September 2013.