Nova krivična dela kojima se štiti životna sredina i njihove kvalifikatorne okolnosti (čl. 3, 8. i 9. direktive eu 2024/1203)

  • Ivan Đokić Pravni fakultetu, Univerzitet u Beogradu
DOI: https://doi.org/10.5937/gakv98-67749
Ključne reči: животна средина, еколошки криминалитет, Европска унија, директива

Sažetak


Недовољно прецизан нормативни оквир успостављен Директивом о еколошком криминалитету из 2008. године (2008/99/EЗ), као и незадовољавајући и крајње скромни ефекти њене примене, условили су предлог да се регулатива у оквиру Европске уније у области заштите животне средине унапреди, што је за резултат имало усвајање нове Директиве у области кривичноправне заштите животне средине 2024/1203 средином априла 2024. године. Поред знатног повећања броја кривичних дела, прецизирања њихових квалификованих облика, детаљног навођења отежавајућих и олакшавајућих околности, као и ближих одредаба о кривичним санкцијама, Директива доноси и читав низ нових решења с циљем успешније прекограничне сарадње, али и координације и сарадње међу надлежним телима унутар државе чланице. Ипак, револуционарну промену представља начин на који је Директивом дефинисан однос између кривичног и управног права. Познато је да су кривичноправне одредбе у домену заштите животне средине махом бланкетног карактера, с обзиром на то да одређена делатност задобија криминални карактер тек уколико се њоме крши одговарајуће правило о заштити и унапређењу животне средине; у том смислу, кривично право је у тој области традиционално везано за административно право, које разним актима одређује граничне вредности дозвољеног утицаја на одговарајући еко-медијум, те бројним појединачним дозволама и одобрењима искључује противправност конкретног деловања на животну средину. Једнако се и за сва кривична дела предвиђена новом Директивом поставља захтев да поступање у конкретном случају представља противправан, незаконит, чин, с тим што се новом дефиницијом поступање сматра противправним не само када оно представља кршење одређеног права Уније, већ чак и онда када се оно спроводи на основу одлуке надлежног органа државе чланице, уколико је то одобрење добијено преваром, корупцијом, изнудом, принудом или ако се таквим одобрењем очигледно крше релевантни материјалноправни захтеви. Иако је таква правна новина замишљена као средство за постизање ефикасније кривичноправне заштите у сфери животне средине, отворено је питање на који начин ће државе чланице у своје национално законодавство унети поменути концепт, који без обзира на евентуалну криминалнополитичку снагу, представља озбиљну опасност по начело законитости, које захтева да услови за кривичну одговорност буду прецизно и јасно одређени. Поврх тога, чини се да „гвоздени закон“ сходно коме кривично право не сме да санкционише оно што неко друго правно подручје изричито дозвољава, изгледа да више нема никакву вредност.

Reference

Faure, M. G. (2024a). The EU Environmental Crime Directive 2024: A Revolution in EU Environmental Criminal Law?. Journal of Environmental Law, 36(3).
Faure, M. G. (2024b). The Creation of an Autonomous Environmental Crime through the New EU Environmental Crime Directive. Eucrim, 2, 154.
Gudin, F. (2024). EU rule of law actors and the environmental crime directive: upholding the law in a new era of ecological challenges. ERA Forum, 25, 339–355.
Heghmanns, M. (2024). Die neue EU-Richtlinie über den strafrechtlichen Schutz der Umwelt v. 11. April 2024. Zeitschrift für Internationale Strafrechtswissenschaft, 4, 256–266.
Лукић, Н. (2025). Нова директива ЕУ о еколошком криминалитету и потреба реформе домаћег кривичног законодавства. Зборник радова са међународне научне конференције „Изазови међународног кривичног права и кривичног права-том 2“ (ур. Шкулић, М., Миљуш, И., Шкундрић, А). Палић: Удружење за међународно кривично право, 323–344.
Марковић, И. (2025) Европска Директива о еколошком криминалитету из 2024. године и српско кривично право. Зборник радова са међународне научне конференције „Изазови међународног кривичног права и кривичног права-том 2“ (ур. Шкулић, М., Миљуш, И., Шкундрић, А). Палић: Удружење за међународно кривично право, 363–380.
Pereira, R. (2024а). A Critical Evaluation of the New EU Environmental Crime Directive 2024/1203. Eucrim, 2, 158–163.
Pereira, R. (2024b). The Creation of an Autonomous Environmental Crime through the New EU Environmental Crime Directive. Eucrim, 2, 153–157.
Стојановић, З. (2025). Коментар Кривичног законика. Београд: Службени гласник.
Stojanović, Z., Bodrožić, I. (2025). Possibilities and Scope of Environmental Protection Through Criminal Law – the New Environmental Crime Directive. Nauka, bezbednost, policija, 30(1), 1–19.
Objavljeno
2026/07/03
Broj časopisa
Vol. 98 Br. 1 (2026): Glasnik Advokatske komore Vojvoodine
Rubrika
Originalni naučni rad

 

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

 

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.