Ammi, GGE-BIPLOT, I ZAJEDNIČKI REGRESNI TECHNIQUE KAO ORAČIN U MERENJU G × E INTERAKCIJE U TROJNOJ KROZ MAIZI (Zea mays L.) hibridi
Sažetak
Da bi se ispunile prehrambene potrebe sve većeg broja stanovnika, važna je efikasnost selekcije prinosa. Genotip po interakciji okoliša (GEI) ima veliki uticaj na izbor prilagođenih i predvidljivih genotipova. Stoga postoji potreba da se procene genotipi kukuruza u različitim okruženjima, sezonama ili lokacijama za uspešan izbor. Dvanaest križanih hibrida kukuruza dobijenih od Međunarodnog instituta tropske poljoprivrede (IITA) procenjeno je na polju Federalnog univerziteta poljoprivrede u Abeokuti, Nigerija (širina 7, 15 i dužina 3, 25, 20, 22) tokom tri sezone uzgoja. Eksperiment je postavljen u Randomizovanom kompletnom bloku (RCBD) sa tri replikatora. Prikupljeni su podaci o 50% težine semena i zrna. Podaci su podvrgnuti analizi varijante i sredstava su odvojena pomoću najmanje značajne razlike na 5% verovatnoće. Dodatni glavni efekat i multiplikativna interakcija (Ammi), genotip plus genotip × životna sredina (GGE biplot) i zajedničke tehnike regresacije korišćeni su za identifikaciju stabilnih i visoko plodnih genotipova. Ammijeva analiza je pokazala da je ukupna razlika u prinosu trosmjernih hibrida kukuruza koju čine genotip (G), životna sredina (E) i genotip (G × E) 30,6%, 44,19% i 25,31%. Na osnovu Ammi biparcela, genotipovi LW1701-10 i OBA SUPER-9 koji su kombinovali visok prinos i stabilnost su bili najpoželjniji. GGE biplot je pokazao da su hibridi LW1701-10, OBA SUPER-9 i LW1701-6 najstabilniji i najpoželjniji genotipi. Tehnika zajedničke regresacije je pokazala da učinak genotipa ne može biti otkriven na linearan način, jer je varijanta odstupanja činila 81,05% i identifikovala LW1701-6, LW1701-16,