Lečenje kritično obolelih COVID-19 pacijenata: praktične smernice

Predrag Stevanović

doi:10.5937/mp72-33371

Prof. dr Predrag Stevanović Šef Katedre Anesteziologije reanimatologije i intenzivne terapije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

DOI: https://doi.org/10.5937/mp72-33371

Ključne reči: Covid-19, kritično oboleli pacijenti, intenzivno lečenje, cirkulatorna i mehanička podrška

Sažetak

Pandemija uzrikovana korona virusom (eng. Coronavirus disease 2019) je opteretila zdravstvene sisteme širom sveta sa velikim brojem teških pacijenata u kratkom vremenskom roku. Po zakonu velikih brojeva, u takvim uslovima se javlja i značajan broj kritično obolelih Covid-19 pacijenata, koji zahtevaju lečenje u jedinici intenzivnog lečenja. Taj procenat se kreće oko 3-5% u različitim zemljama. I u Srbiji je slično. Ipak, svako pravilo ima i izuzetke. KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ u Beogradu je zbog prostornih, organizacionih i kadrovskih mogućnosti od početka epidemije opredeljena za zbrinjavanje najtežih Covid-19 pacijenata. Od ukupno lečenih u KBC Mišoviću je iz prethodnih razloga oko 25% pacijenata lečeno u jedinici za intenzivno lečenje.

Rukovodeći se važećim protokolima lečenja, Klinika za anesteziologiju i intenzivno lečenje KBC Mišović je razvila i sopstvene protokole rada za brzu dijagnostiku, izolaciju i kliničko vodjenje tako teških pacijenata. Ti protokoli su važni ne samo za lečenje najtežih Covid-19 pacijenata, već i za najbolje iskorišćenje bolničkih resursa, kao i za prevenciju širenja infekcije na zdravstveno osoblje.

Iz celokupnog angažmana tokom epidemije stečena su ogromna iskustva u lečenju kritično obolelih pacijenata, stasali su iskusni lekari, anesteziolozi-intezivisti sa velikim znanjem u oblasti rada u jedinici intenzivnog lečenja, ali i upravnici klinika i ustanove, koji mogu svoje iskustvo preneti kreatorima politike u oblasti organizacije zdravstva. Jasno je da u budućnosti treba redefinisati kapacitete i organizaciju rada u oblasti intenzivne medicine, kao i obučiti zdravstvene radnike za rad u ovoj, najzahtevnijoj oblasti medicine. Stručna iskustva u vidu praktičnih smernica, proisteklih iz preko četrnaest meseci neprekidnog rada u crvenoj zoni kovida, gde se borilo za svaki dah pacijenta, su u ovom revijalnom radu pretočena u pojednostavljene smernice za orijentaciju onima koji se ubuduće nadju u sličnoj situaciji.