MUSKARINSKI ACETILHOLINSKI RECEPTORI KAO CILJNO MESTO ZA RAZVOJ LEKOVA

Maja Stojković; Saša Trailović; Dragana Protić

doi:10.5937/mp76-49269

Maja Stojković Institut za farmakologiju kliničku farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu https://orcid.org/0000-0002-0706-3800
Saša Trailović Katedra za farmakologiju i toksikologiju, Fakultet veterinsarske medicine, Univerzitet u Beogradu https://orcid.org/0000-0002-2190-7985
Dragana Protić Institut za farmakologiju kliničku farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu https://orcid.org/0000-0002-2137-5405

DOI: https://doi.org/10.5937/mp76-49269

Ključne reči: muskarinski receptori, razvoj lekova, alosterni modulatori

Sažetak

Muskarinski acetilholinski receptori (mAChR) pripadaju familiji receptora vezanih za G protein koji predstavljaju veoma važno ciljno mesto za razvoj lekova. Pet različitih podtipova mAChR regulišu brojne vitalne funkcije. U centralnom nervnom sistemu (CNS) igraju ključnu ulogu u regulisanju brojnih kognitivnih, bihevioralnih i autonomnih funkcija. Van CNS-a, uključeni su u posredovanje efekata acetilholina u parasimpatički inervisanim organima i regulaciji različitih vegetativnih funkcija, kao što su srčana frekvencija, kontrakcija glatkih mišića i lučenje žlezda. Poremećaj holinergičke transmisije dovodi do rezličitih patofizioloških stanja i bolesti. Stoga, muskarinski agonisti i antagonisti imaju širok terapijski potencijal u lečenju neuropsihijatrijskih poremećaja, kao što su: Alchajmerova bolest, shizofrenija ili bol, kao i bolesti poput hronične opstruktivne bolesti pluća i inkontinencije. Modulacija različitih mAChR sa selektivnim ligandima može biti korisna za lečenje gore navedenih bolesti uz izbegavanje neželjenih efekata. Klinička ispitivanja usmerena na mAChR pokazala su obećavajuće rezultate sa nekoliko jedinjenja visoke efikasnost i dobre podnošljivosti. Međutim, razvoj lekova koji ciljaju mAChR i dalje predstavlja izazov, pre svega zbog visoke homologije u strukturi ortosternog vezivnog mesta. Nedavna saznanja iz fiziologije, farmakologije i strukture mAChR pružila su mogućnosti za razvoj novih lekova koji ciljaju ove receptore, uključujući alosterne modulatore. Alosterni modulatori se selektivnije vezuju za određeni podtip mAChR , povećavaju terapijsku efikasnost uz minimalnu aktivaciju drugih podtipova receptora i izazivanje neželjenih efekata.

U zaključku, mAChR predstavljaju obećavajuća ciljna mesta za razvoj lekova. Potrebna su dalja istraživanja i klinička ispitivanja kako bi se razvile efikasne supstance koje deluju preko mAChR za terapiju različitih bolesti.