HRONIČNA RENALNA INSUFICIJENCIJA KOD PACIJENTA NA SUPSTITUCIONOJ TERAPIJI METADONOM

Sažetak

Uvod. Zavisnost od opijata je hronično stanje povezano s različitim morbiditetima. Metadonska supstituciona terapija opijatskog zavisnika u kombinaciji sa socijalnim, zdravstvenim i psihološkim uslugama, zlatni je standard u lečenju. Svi opioidi ispoljavaju brojna neželjena dejstva. Oštećenje bubrega kod opijatskih zavisnika može nastati zbog sepse, rabdomiolize, pada glomerularne filtracije, hipotenzije, edema pluća, renalne lipidoze ili amiloidoze.
Prikaz slučaja. Pacijent, 40 godina, na metadonskoj supstitucionoj terapiji, oseća slabost, znojenje, bol u mišićima i visoko je febrilan. U laboratorijskim analizama: kaliemija 9.87 mmol/L, urea 18.3 mmol/L, kreatinin 268 µmol/L, klirens uree 0,20 ml/s klirens kreatinina 0,81 ml/s, eGFR 23 ml/ min/1,73m2, kreatin fosfokinaza 1180 IU/L, Hgb 79 g/L, Er 2.81x1012/L, C-reaktivni protein 13.2 µg/mL, Le 7.41x109/L, PCO2 41 mmHg, 22 HCO3 mmol/L i acidoza pH 7.21. Krvni pritisak 130/80 mmHg i srčana frekvencija 64/min, na EKG produžen PR interval i visoki T-talasi. Lečen je infuzijama kristaloidnih rastvora, 8.4% rastvorom bikarbonata, diureticima, kalcijum glukonatom, kratkodelujućim insulinom, antibioticima i antikoagulansima. Dolazi do normalizacije
kalijemije, diureze i regresije promena na elektrokardiogramu. Nakon 24 dana bolničkog lečenja, pacijent je otpušten na kučno lečenje.
Zaključak. Pacijenti na metadonskoj supstitucionoj terapiji imaju povećan rizik od multiplog oštećenja funkcije svih organa. Posebno je ugrožena renalna funkcija. Od izuzetne važnosti je da se među lekarima poveća svest o opasnosti nastanka rabdomiolize kod ovih pacijenata. Redovne laboratorijske analize kod pacijenata na supstitucionoj terapiji metadonom, mogu na vreme da otkriju postojanje akutne i hronične bubrežne komplikacije i omoguće blagovremeno sprovođenje terapije.