Светосавље — омен за нумен православља

  • Јелена М Грбић Хришћански културни центар, Београд

Sažetak


Светосавље као феномен израста из милешевског култа Светог Саве и представља менталитет, народну и историјску компоненту Срба у широком спектру васељенског православља. Прво ће настати сложени придев светосавски, да би, тек десетак година пре Другог светског рата, настала кованица светосавље. Овај рад представља покушај да се сагледа суштина светосавља као јединствене појаве у историји хришћанства. У раду се говори о генези светосавља и његовим различитим интерпретацијама које најчешће настају као последица редуковања светачке личности првог српског архиепископа. Такође, прави се компарација два различита концепта просвећености: светосавског просветљења и просветитељства 18. века. На крају се настоји открити шта се подразумева под светосавском филозофијом живота.

Reference

Богдановић, Д. (2001). Суштина просвећености у култури средњовековне Србије. Двери српске, 10, 89.

Биговић, Р. (2000). Црква и друштво, Београд: Хиландарски фонд при Богословском факултету СПЦ.

Брија, Ј. (2011) Речник православне теологије. Преузето 29.10.2011. са www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/index.htm

Буловић, И. (2011) Смисао светосавља Преузето 15.12.2011. са www.eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda

Велимировић, Н. (2001). Пролог. Аустрија: Православна црквена општина ЛИНЦ.

Велимировић, Н. (2009). Живот Светог Саве, Шид: Србска православна заједница Шид.

Видовић, Ж. (2001) Светосавски (српски) завет. Двери српске, 10, 132.

Владимир Вујић, В. Повратак Сави светитељу. Двери српске, 10, 18.

Деврња, М. (1935). За истинско схватање личности светог Саве, Хришћанска мисао, 1, 5-6, 20.Ђорђевић, И. О нашем духовном препорођају. Двери српске10, 116.

Енциклопедија православља, (2002). књига III, Београд: Савремена администрација.

Јефтић, А. (1992). Свети Сава као просветитељ. У. Свети Сава и Косовски Завет. (стр. 20-36) Београд: СКЗ.

Калезић, Д. (2006). О Светом Сави. Београд: Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке и Православни богословски факултет Сарајевског универзитета Фоча.

Најдановић, Д. (2003). Филозофија историје И.Х. Фихтеа и други списи из философије, богословља и књижевности. Београд: ЈАСЕН.

Најдановић, Д. (2009). Светосавље и Православље. Београд: Нова Искра.

Настасијевић, М. (1995). Седам лирских кругова. Сремски Карловци:КАИРОС.

Наумовић, С. (2009). Употреба традиције. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију ИП „Филип Вишњић“.

Наша реч на почетку пете године. (1936). Светосавље, 5, март,1.

Обрадовић, Б. (2005). Милош Црњански и нови национализам. Београд: Хришћанска мисао.

Поповић, Ј. (1993). Светосавље као филозофија живота. Ваљево: манастир Ћелије.

Поповић, Ј. (2011) Житија Светих. Преузето 10.12.2011. са www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0114.htm

Поповић, Ј. (2001). Светосавље као филозофија живота. Београд: Манастир Ћелије.

Поповић, Ј. (2005). Еванђелска лествица врлина. Београд: Благодарник.

Радовић, А. (2011). Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића, Преузето 18.12.2011. са www.mitropolija.co.me/dvavoda/knjige/m-amfilohije-prosvetno_predanje_l.html

Радовић, А. (2012). Духовни смисао храма Светог Саве на Врачару. Преузето 18.01.2012. са www.mitropolija.co.me/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html

Радуловић, М. (2007). Раскршће српског модернизма, Београд: Институт за књижевност и уметност.

Свети Сава: принц и просветитељ. (2006). Цетиње: Светигора.

Слијепчевић, Ђ. Историја Српске православне цркве, (1991). Београд:БИГЗ.

Титов, Т. (2001) Свети Сава као живи узор за српску православну богословску омладину. Двери српске, 10, 108.

Ђорђевић, И. О нашем духовном препорођају. Двери српске10, 116

Objavljeno
2013/12/19
Rubrika
Pregledni članak