Svetosavlje — omen for numen orthodoxy
Abstract
Svetosavlje as a phenomenon emerging from Milesevo cult of Saint Sava, and it means mentality, folk and historical component of the Serbs in a wide spectrum of ecumenical orthodoxy. Although a Serbian мiddle аges elapsed in that spirit, term did not exist. It occured in areas of the Sava and Danube in the festivities which the Serbian people celebrating the memory of the first Serbian archbishop and their spiritual father. First was created compound adjective, and only a ten years before World War II the noun svetosavlje. This paper attempts to examine the essence of the svetosavlje as an unique phenomenon in the history of Christianity. This paper discusses the genesis of the concept of svetosavlje and its various interpretations that often occur as a result of reducing the saintly figures of the first Serbian archbishop. It also makes a comparison of two different concepts of the enlightenment: illumination of St. Sava and the 18th century englightenment. At the end, the paper strives to finde out what the life philosophy of svetosavlje and phrase roud of svetosavlje means.
References
Богдановић, Д. (2001). Суштина просвећености у култури средњовековне Србије. Двери српске, 10, 89.
Биговић, Р. (2000). Црква и друштво, Београд: Хиландарски фонд при Богословском факултету СПЦ.
Брија, Ј. (2011) Речник православне теологије. Преузето 29.10.2011. са www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/index.htm
Буловић, И. (2011) Смисао светосавља Преузето 15.12.2011. са www.eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda
Велимировић, Н. (2001). Пролог. Аустрија: Православна црквена општина ЛИНЦ.
Велимировић, Н. (2009). Живот Светог Саве, Шид: Србска православна заједница Шид.
Видовић, Ж. (2001) Светосавски (српски) завет. Двери српске, 10, 132.
Владимир Вујић, В. Повратак Сави светитељу. Двери српске, 10, 18.
Деврња, М. (1935). За истинско схватање личности светог Саве, Хришћанска мисао, 1, 5-6, 20.Ђорђевић, И. О нашем духовном препорођају. Двери српске10, 116.
Енциклопедија православља, (2002). књига III, Београд: Савремена администрација.
Јефтић, А. (1992). Свети Сава као просветитељ. У. Свети Сава и Косовски Завет. (стр. 20-36) Београд: СКЗ.
Калезић, Д. (2006). О Светом Сави. Београд: Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке и Православни богословски факултет Сарајевског универзитета Фоча.
Најдановић, Д. (2003). Филозофија историје И.Х. Фихтеа и други списи из философије, богословља и књижевности. Београд: ЈАСЕН.
Најдановић, Д. (2009). Светосавље и Православље. Београд: Нова Искра.
Настасијевић, М. (1995). Седам лирских кругова. Сремски Карловци:КАИРОС.
Наумовић, С. (2009). Употреба традиције. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију ИП „Филип Вишњић“.
Наша реч на почетку пете године. (1936). Светосавље, 5, март,1.
Обрадовић, Б. (2005). Милош Црњански и нови национализам. Београд: Хришћанска мисао.
Поповић, Ј. (1993). Светосавље као филозофија живота. Ваљево: манастир Ћелије.
Поповић, Ј. (2011) Житија Светих. Преузето 10.12.2011. са www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0114.htm
Поповић, Ј. (2001). Светосавље као филозофија живота. Београд: Манастир Ћелије.
Поповић, Ј. (2005). Еванђелска лествица врлина. Београд: Благодарник.
Радовић, А. (2011). Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића, Преузето 18.12.2011. са www.mitropolija.co.me/dvavoda/knjige/m-amfilohije-prosvetno_predanje_l.html
Радовић, А. (2012). Духовни смисао храма Светог Саве на Врачару. Преузето 18.01.2012. са www.mitropolija.co.me/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html
Радуловић, М. (2007). Раскршће српског модернизма, Београд: Институт за књижевност и уметност.
Свети Сава: принц и просветитељ. (2006). Цетиње: Светигора.
Слијепчевић, Ђ. Историја Српске православне цркве, (1991). Београд:БИГЗ.
Титов, Т. (2001) Свети Сава као живи узор за српску православну богословску омладину. Двери српске, 10, 108.
Ђорђевић, И. О нашем духовном препорођају. Двери српске10, 116
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.