Учење о Светој Дјеви Марији у христологији Св. Јована Златоустог
Sažetak
Рад открива и подвлачи најважније аспекте христолошке теотокологије Светог Јована Златоустог. Отвара питања сличности и разлика христологија Златоустог и других представника Антиохијске богословске школе, конкретно Диодора Тарсијског, Теодора Мопсуестијског и Несторија. Учење св. Јована Златоустог о Божјој мајци директно је последично његовим христолошким поставкама. Аутор сматра да текстови, у којима Златоусти специфично тумачи личност Богородице, без директног називања Марије Дјевом, зависе од општег контекста Антиохијске школе.
Reference
Anastos, M. (1962). Nestorius was orthodox. Dumbarton Oaks Papers, XVI, 119–140.
Berardino, A. (1984). Dizionario patristico e di antichità cristiane (Vol. 2). Casale Monferrato: Marietti.
Daniélou, J., Marrou, H. (1970). Nuova storia della Chiesa. Dalle origini a san Grigorio Magno (vol.1). Torino: Marietti.
Halleux, A. (1993). Nestorius. Histoire et doctrine. Irenikon, 1-2, 38–51, 163-178.
Hastings, J. (1955). Encyclopaedia of religion and ethics (Vol. 1). New York: C. Scribner's Sons.
Mangenot, E. (1947). Dictionnaire de théologie catholiquee. Paris: Letouzey.
Migne, J. P. (1859). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 76. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 48. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 49. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 50. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 52. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 57. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 58. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 59. Paris.
Migne, J. P. (1862). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 62. Paris.
Migne, J. P. (1864). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 66. Paris.
Migne, J. P. (1864). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 67. Paris.
Migne, J. P. (1865). Patrologiae Cursus completus Series Graeca, 151. Paris.
Santovito, F. (1985). Ambrogio e Crisostomo. Coscienza critica della Chiesa del IV secolo di fronte al potere politico. Nicolaus, XII, 67–181.
Scipioni, L. (1974). Nestorio e il concilio di Efeso. Storia dogma critica. Studia Patristica Mediolanensia.
Μαρτζέλος, Γ. (2002). Ιστορία τής ορθόδοξης θεολογίας καί Πνευματικότητας. Θεσσαλονίκη.
Νικολάου Καβάσιλα (1995). `Η Θεομήτωρ. Αθήνα.
Παπαδοπούλου, Σ. (1990). Πατρολογία Β. Αθήνα.
Παπαδοπούλου, Σ. (1999). `Αγιος Ιωάννης ο Χρυσόστομος Β. Αθήνα.
Σπουρλάκου-Εύτυχιάδου, Α. (1990). `Η Παναγία Θεοτόκος τύπος χριστιανικής αγιότητας, Αθήνα.
Σταμούλη, Χ. (1996). Θεοτόκος καί ορθόδοξο δόγμα. Σπουδή οτή διδασκαλία του 'Αγίου Κυρίλλου 'Αλεξανδρείας, Θεσσαλονίκη.
Φλορόφσκυ, Γ. (2003). Οι Βυζαντινοί Πατέρες του 5ου αιώνα, Θεσσαλονίκη.
Χρήστου, П. (1973). Ο Ιωάννης Χρυσόστομος καί οί Καππαδόκαι. Θεσσαλονίκη.
Коев, Т. (1968). Догматическите формулировки на първите четири Вселенски събора. София: Синодално издателство.
Селезнев, Н. (2005). Несторий и церковь Востока. Москва.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.