Анафора — узношење или приношење?

Ненад Милошевић

doi:10.5937/sabornost8-7329

Ненад Милошевић Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд

DOI: https://doi.org/10.5937/sabornost8-7329

Sažetak

Смисао, као и значење појмова узношење (анафора — ἀναφορά) и приношење (просфора — προσφορά), али и других литургијских термина (предложење — πρόθεσις, проскомидија προσκομιδή, па и евхаристија — εὐχαριστία), заступљених у евхаристијским литургијама источне литургијске породице, и даље је вредно истраживања. Циљ овога рада је покушај сагледавања различитих аспеката истог догађаја који се дешава у Анафори, без обзира на њену структуру. Иако видно неистакнут моменат који би указивао на Вазнесење (асцендентна епиклеза), у Византијским Литургијама се истицањем десцендентне епиклезе не оставља простор за рашчлањавање догађаја из икономије спасења, јер је сада Христос исти и Васкрсли, и који се вазнео на Небо, и којим се верни причешћују. Јасним истицањем да се претварање светих Дарова врши силом и дејством Светога Духа истовремено се означава и Васкрсење и Вазнесење и Педесетница.

Reference

Ἀναστασίου τοῦ Συναΐτου. Λόγος περὶ τῆς ἁγίας συνάξεως. ΕΠΕφ 13Α.

Божанствена Литургија Светога Оца нашега Јована Златоуста (1922). Београд.

Εὐαγγέλου Θεοδώρου (1963). Ἀναφορά. У ΘΗΕ, том 2. Ἀθήναι.

Јевтић, А. (2007). Христос Нова Пасха (том. 1). Београд–Требиње.

Јевтић, А. (2008а). Христос Нова Пасха (том. 3). Београд–Требиње.

Јевтић, А. (2008б). Предавања о Литургији. Манастир Жича.

Јевтић, А. (2009). Христос Нова Пасха (том 4). Београд–Требиње.

Јевтић, А. (2010). Од Откровења до Царства Небеског. Острог.

Ἰωάννου Μόσχου. Πνευματικός λειμὼν. ΕΠΕφ 2.

Ἰωάννου Χρυσοστόμου. Εἰς τὴν ἁγίαν Πεντηκοστὴν, Ὁμιλία Α΄. ΕΠΕ 36.

Ἰωάννου Χρυσοστόμου. Ὑπόμνημα εἰς τὸ κατὰ Ματθαῖον Εὐαγγέλιον. Ὁμιλία ΚΕ΄. ΕΠΕ 10.

King, J. G. (1772). The rites and ceremonies of the Greek Church in Russia. London.

Κουμαριανοῦ, Π. (1999). Πρόθεση, Προσκομιδή, Προσφορά. У Θεολογία, τόμ. Ο΄. τεῦχος Β΄–Γ΄.

Κυριλλου Ἰερουσολυμων. Κατήχησις μυσταγωγικὴ Ε΄, ζ΄. ΕΠΕ 2, 382.

Μωραΐτου, Δ. (1955). Ἡ λειτουργία τῶν προηγιασμένων. Θεσσαλονίκη.

Νικολάου Καβάσιλα. Εῖς τὴν Θείαν Λειτουργίαν, ΚΗ΄. ΕΠΕ Φιλοκαλία 22.

Νικολάου Καβάσιλα. Εἰς τὴν θείαν λειτουργίαν, ΛΑ΄, 2. ΕΠΕφ 22, 156–162.

Νικολάου. Καβάσιλα. Εἰς τὴν Θείαν Λειτουργίαν Α΄, 7. ΕΠΕφ 22, 36

Поповић, Ј. (1978). Догматика (том III). Београд.

Rahmani, Ig. (1899). Testamentum Domini nostri Jesu Christi, II, XVI, Mainz.

Rodopoulos, P. (1967). The Sacramentary of Serapion. Thessaloniki.

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 3. (2008). Београд.

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 5. (2010). Београд.

Σούλτς, Χ-Γ. (1980). Ἡ Βιζαντινή Λειτουργία. Ἀθήνα.

Θεοδώρου Ἀνδίδων. Προθεωρία κεφαλαιώδης περὶ τῶν ἐν τῇ Θείᾳ Λειτουργίᾳ γινομένων συμβόλων καὶ μυστηρίων. PG 140.

Teodor Mopsuestijski (2004). Katehetske homilije. Tenšek T. (пр.). Zagreb.

Τρεμπέλας, Π. (21982). Αἱ τρεῖς Λειτουργίαι, κατὰ τοὺς ἐν Ἀθήναις κώδικας. Ἀθῆναι.

Ћирић, И. (1942). Недеља Свете Педесетнице. Ујвидек.

Успенски, Н. (2002). Анафора. Вршац.

Успенски, Н. (2008). Литургија Пређеосвећених Дарова. У Изабрана литургичка дела. Шибеник.

Φουντούλης, Ἰ. (1979). Κείμενα λειτουργικῆς (19). Θεσσαλονίκη.

Φουντούλης, Ἰ. (1989). Άπαντήσεις εἰς λειτουργικὰας ἀπορίας, Β΄. Ἀθήνα.

Hammond, C.E., Brightman F.E. (2006). Ancient Liturgies of the East. Gorgias Press.