Антибогумилска борба православних владара током XII и у другој деценији XIII вјека

  • Радован Радић

Sažetak


Богумилство је хришћанска јерес која свој огроман успон доживљава крајем XI и у првој половини XII вјека на југоисточном дјелу европског континента и у Малој Азији. Колико је Богумилство у једном одређеном временском оквиру представљало пријетњу државном поретку свједочи и ангажовање православних владара у циљу рјешавања богумилске кризе. Борба владара се огледава у сазивању државних сабора тј. синглитоса, на којим се јерес драстично кажњавала.

Biografija autora

Радован Радић

2011. godine doktorirao u Solunu. Specializacija Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori, Bogumilstvo,  Vizantija, srednjovjekovna istorija.

Reference

Борилов Синодик. Националната библиотека „Св. св. Кирил и Методий“ бр. 289.

Voellus, G., Justellus, H. (1661). Bibliothecae Ivris Canonici Veteris, tomus II. Lutetiae.

Darrouzes, J. (1981). Notitiae Episcopatuum Ecclesiae Constantinopolitanae. Paris: Institut Francais D’Etudes Byzantines.

Острогорски, Г. (1996). Историја Византије. Београд: Просвета.

Радић, Р. (2013). Велики црквени раскол и његове последице на Балканском полуострву — XI вијек у Зети. Улога српских владара у оснивању Барске архиепископије. Саборност, VII, 159–176.

Радић, Р. (2015). Византија и богумилство. Београд: Бернар.

Ράλλη, Γ. Α., Πότλη, Μ. (1855). Σύνταγμα των θείων και Ιερών Κανόνων, V. Αθήνα.

Стефан Првовенчани, (1988). Живот светога Симеона. Београд: Стара српска књижевност.

The Institutes of Justinian. (2007). New Jersey: The Lawbook Exchange, Ltd.

Ταρνανίδης, Ι. Χ. (2004). Σελίδες από την εκκλησιαστική γραμματεία των Σλάβων. Θεσσαλονίκη: Αδελφών Κυριακίδη α.ε.

Ταρνανίδης, Ι. Χ. (2005). Ιστορία της Βουλγαρικής Εκκλησίας, Τόμος Α΄, Θεσσαλονίκη: Αδελφών Κυριακίδη α.ε.

Φειδάς, Ι. Β. (1997). Βυζάντιο (Δ΄ έκδοση). Αθήνα.

Objavljeno
2015/12/22
Rubrika
Originalni naučni članak