Личност и/или природа: Осврт на Ларшеову критику митрополита Јована Зизијуласа

Александар Ђаковац

doi:10.5937/sabornost9-9771

Александар Ђаковац Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд

DOI: https://doi.org/10.5937/sabornost9-9771

Sažetak

Ларше личност изједначава са индивидуом и ту леже корени његовог неразумевања Зизијуласа. Он не успева да схвати личност као име за однос, остајући тако у границама класичне схоластичке мисли. С друге стране, он природу схвата као неку врсту реално засебног и независног ентитета у коме личности партиципирају. Пошто Св. оци, на које Ларше стално апелује, на многим местима изричу тврдње које су у директној супротности са Ларшеовим мишљењем, он је принуђен да их тумачи натегнуто и ван контекста, износећи противречне тврдње, како смо на више места показали.

Reference

Belley, C. A. (2008). Gregory of Nazianzus on the Trinity and the Knowledge of God: In Your Light We Shall See Light. Oxford.

Zizioulas, J. D. (2006). Communion and Otherness. T&T Clark.

Зизијулас, Ј. (2009). Догматске теме. Нови Сад.

Zizioulas, J. D. (2010). The One and the Many; Studies on God, Man, the Church, and the World Today. Sebastian Press.

Zizioulas, J. D. (2011). The Eucharistic Communion and the World. T&T Clark.

Ларше, Ж. (2014). Злоупотреба Светог Максима Исповедника зарад једне савремене идеологије. Црквене студије, 11, 705–720.

Ларше, Ж. (2015). Личност и природа: Православна критика персоналистичких теорија Христа Јанараса и Јована Зизијуласа. Ниш: Пунта.

Lossky, V. (1974). In the Image and Likeness of God. New York: St Vladimir’s Seminary Press.

Melchisedec, T. (2015). Union and Distinction in the Thought of St Maximus the Confessor. Oxford University Press.

Папаниколау, А. (2012). Бити са Богом: Тројица, апофатичко богословље и богочовечанска заједница. Требиње.

Prestige, G. L. (1969). God in Patristic Thought. London.

Widdicombe, P. (1974). The Fatherhood of God From Origen to Athanasius. Oxford.