Aura vitalis и техничка репродукција иконе

  • Александар Дуроњић Хришћански културни центар др Радован Биговић, Београд

Sažetak


Текст представља покушај да се обухвати један шири богословски аспекат иконе, који се креће од умјетника ка посматрачу, од историјске до есхатолошке стварности, рађајући на тај начин славословље и близину сусрета са Богом. Превасходно се прати основно назначење иконе, како би се указало на њену auru vitalis (животну снагу), а самим тим и на једну посве нову стварност у којој се она тренутно нашла. Губећи контакт са иконописцем, кроз силе техничке репродукције, губи се и однос са посматрачем и црквеном заједницом у цјелини на начин да се њена улога у литургијско‑аскетском животу цркве доводи у питање. Као таква, икона постаје „хришћански украс“ губећи ону животворну снагу да преображава људски дух на његовом путу ка Христу.

Reference

Benjamin, W. (1974). Eseji. Beograd: Nolit.

Дамаскин, Ј. (б. г.). Апологетска слова против опадача светих икона (III, 16). Преузето 08. 02. 2015. са: http://www.verujem.org/sveti_oci/damaskin_oikonama.html

Egly, C. (б. г.). Eastern orthodox christians and iconography. Преузето 07. 03. 2015. са: http://www.antiochian.org/icons eastern orthodoxy

Јанарас, Х. (2004). Азбучник вере. Нови Сад: Беседа.

Schmemann, A. (1973). For the Life of the World. USA: St. Vladimir’s Seminarry Press.

Склирис, С. (1992). Од портрета до иконе. Беседа, 2, 3/4.

Сахаров, С. (2001). Видјети Бога као што јесте. Света Гора Атонска: Манастир Хиландар.

Ракићевић, Т. (2010). Икона у Литургији — смисао и улога. Студеница: Манастир Студеница; Београд: Институт за теолошка истраживања при Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду; Краљево: Завод за заштиту споменика културе.

Uspenski, B. A. (1979). Semiotika ikone. Beograd: Nolit.

Флоренски, П. (2007). Иконостас. Никшић: Јасен.

Objavljeno
2016/12/09
Rubrika
Pregledni članak