Поводом хиротоније Светога Саве

  • Живорад Јанковић Библиотека Српске патријаршије, Београд

Sažetak


До сазнања о путевима и начину стицања црквене самосталности радом Светога Саве се стизало постепено. Оно је било могуће тек после објављивања Савиних житија од биографа Доментијана (1253) и Теодосија (око 1300) одакле се и данас црпе основни подаци. То се десило тек почетком друге половине деветнаестог века, трудом по много чему заслужног Ђуре Даничића 1860. и 1865. године. Сложеност питања на самом почетку научног бављења тематиком уочио је већ руски црквени историчар Евгениј Голубински (1871), кад је имао да се определи између податка о четрнаест година Савиног столовања, саопштеног у Доментијановом Житију, што би говорило о 1219. години, и помена цариградског патријарха Германа II (1222–1240) у вези са тим чином. Све док се не реши питање (не)правилног помена, односно одсуства правилног помена (зависи како се гледа) ова два јерарха код српских биографа, не може се сматрати да је проблем настанка Српске цркве ни приближно решен.

Reference

Гавриловић, А. (1900). Свети Сава — Преглед живота и рада. Београд: Књижевна задужбина Д. Н. Веље.

Голубинский, Е. (1871). Краткий очерк истории православных Церквей Болгарской, Сербской и Румынской или Молдо-Валашской. Москва.

Троицки, С. (2008). Изабране студије из канонског права. Смедерево: Гимназија Смедерево.

Objavljeno
2013/12/21
Rubrika
Istoriografski prilog