THE PARADOX OF EDUCATION REFORMS – THE EXAMPLE OF SERBIA
Abstract
The author addresses the issue of paradoxicality of educational reforms implemented in Serbia since the year two thousand. The strategic goal of the reforms is democratization of the educational system which is meant to provide fundamental support for the development of a democratic society. However, the question arises of how to develop such a system in light of the fact that a democratic society is a precondition for the development of a democratic educational system. In this case the paradox lies in the fact that expected outcomes of educational reforms are also preconditions for their implementation. The paper also deals with actual outcomes of completed reforms of educational systems in our country. The author points out that apparent problems in strategic planning of educational reforms, among other, stem from obvious oversights concerning anticipation of economic, cultural and social development, as well as overall social and civilisational developments expected in the period ahead.
References
Вујаклија, М. (2007). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.
Станисављевић-Петровић, З., & Максимовић, Ј. (2012). Неки аспекти ефикасности и ефективности у процесу реформе високог образовања. У Б. Димитријевић (Ур.) (Том 2, стр. 195–208). Представљено на Обарзовање и савремени универзитет, Ниш: Филозофски факултет.
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године. (2012). Београд: Службени гласник Републике Србије.
Bronfenbrener, J. (1997). Ekologija ljudskog razvoja : prirodni i dizajnirani eksperimenti (Тоm 17). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Bruner, J. (2000). Kultura obrazovanja (Том 45). Zagreb: Educa.
Capra, F. (1997). The Web of life : a new synthesis of mind and matter. London: Flamingo.
Ellis, A., & Knaus, W. (1977). Overcoming procrastination or how to think and act rationally in spite of life’s inevitable hassles. New York: Institute for Rational Living.
Gligorijević, J. (2009). Bolonja u Srbiji: Kako gde i kako kome. Vreme, 12(987), 24–25.
Jerković, I., Gavrilov-Jerković, V., Mihić, I., Mihić, V., Petrović, J., & Zotović, M. (2011). Dometi reforme obrazovanja u Srbiji. У V. Katić (Ur.) (Тom 17, str. 1–4). Predstavljeno na Trendovi razvoja: Evropa 2020: društvo zasnovano na znanju, Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.
Jovanović, N. (2011). Obrazovanje u tranziciji. Kultura polisa, 8(15), 335–340.
Marković, S., Rajović, J., & Marković, N. (2014). Strateški elementi kvaliteta obrazovanja na visokoškolskim ustanovama. U I. Milićević (Ur.) (str. 216–223). Predstavljeno na Tehnika i informatika u obrazovanju, Čačak: Fakultet tehničkih nauka.
McCown, W., & Johnson, J. (1989). Differential arousal gradients in chronic procrastination. Представљено на First annual convention of the American Psychological Society, VA: Alexandria.
Nedeljković, J. (2012). Integrativni model psiholoških prediktora akademske neefikasnosti (neobjavljena doktorska disertacija). Niš: Filozofski fakultet.
Pešić, M., Popadić, D., Ignjatović-Savić, N., Petrović, D., Radulović, L., & Jašarević, S. (2002). Demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i građansko društvo. U Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom društvu (str. 103–147). Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Sektor za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju.
Suzić, N. (1998). Strategija i koncepcija promjena u sistemu vaspitanja i obrazovanja u Republici Srpskoj. Banja Luka: Ministarstvo Prosvjete.
Suzić, N. (2000). Dvadeset osam kompetencija za XXI vijek. Banja Luka: Republički pedagoški zavod.
Suzić, N. (2003). Promjene u sistemu obrazovanja - zabluda i skretanja. Obrazovna tehnologija, 3(1–2), 1–15.
Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT – Centar.
Tully, D. (2005). The Schools We need and Why We Don’t Have Them, by E. D. Hirsch, Jr. Journal of Catholic Education, 8(3), 396–399.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).