THE COMPETENCE OF TEACHERS IN MODERN EDUCATION

  • Hajnalka F Požar Preschool Teacher and Sport Trainer High school in Subotica, Serbia
DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze0-11315
Keywords: modern school, TEACHERS, competence,

Abstract


Daily changes in all areas of human activity have made changes in the demands that are put before teachers.  Teachers in addition to their primary area of ​​work, have to adapt and fit into the paradigm of the modern schools and teaching. The aim of this paper is to analyze the desirable competencies of teachers as well as teaching basic assumptions for the advancement of teaching. In this concept, the paper analyzes the competences and the role of teachers in modern schools, their ability to apply modern teaching and educational innovations, which tend to overcome the traditional ways of teaching and to contribute to active teaching in terms of performance training of future generations of teachers which requires a wide array of competencies.  The fate of future generations is in their hands, and a lot can be done so that this generation can develop specific knowledge and skills, to be adequately prepared for life and to work in modern society.

Author Biography

Hajnalka F Požar, Preschool Teacher and Sport Trainer High school in Subotica, Serbia

ХАЈНАЛКА ПОЖАР (Суботица, 1988). Асистент на Високој школи струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици.

Дипломирала (2011) на Медицинском Факултету (Здравствена нега), мастерирала (2013) на интердисциплинарним студијама УНС (Професор стручних предмета), тренутно је студент докторских академских студија на Медицинском Факултету УНС (Јавно здравље). Од 2011-2016 је радила као наставник у Медицинској школи „7.април“ у Новом Саду. Од 2016. године ради у звању асистента за медицинске науке (ужа област здравствена нега). Поље интересовања обухвата пре свега активну наставу у образовању, сеcтринство и јавно-здравствене проблеме у области исхране. Учествовала у прекограничним пројекатима везано за размену студената и ученика. Припремила је бројни наставни материјал за средњу и вишу школу из области здравствене неге.

References

Ђерманов, Ј., Костовић, С. и Ђукић, М. (2006). Образовање у различитости и за различитост: Димензија професионалног развоја наставника. У М. Ољача (Ур.), Модели стручног усавршавања наставника за интеркултурално васпитање и образовање, Тематски зборник (стр.51-66). Нови Сад: Филозофски факултет.

Ђукић, М., Костовић, С. и Ђерманов, Ј. (2006). Педагошко-дидактички чиниоци интеркултуралног школског контекста. У М.Ољача (Ур.), Модели стручног усавршавања наставника за интеркултурално васпитање и образовање, Тематски зборник (стр.69-87). Нови Сад: Филозофски факултет.

Лакета, Н., Василијевић, Д. (2011). Основни проблеми дидактичко-методичког образовања и усавршавања наставника. Зборник радова Учитељског факултета Ужице, Бр. 13 (стр. 11-26).

Милутиновић, Д., Симин Д. (2004). Ефикасност наставе здравствене неге у Медицинској школи „7.април“ у Новом Саду и њен утицај на будуће професионално определење ученика. Београд: Сестринска реч, 25/26.

Симеуновић, В., Спасојевић, П. (2005). Савремене дидактичке теме: нацрт за савремену дидактичку концепцију и стратегију наставног рада у основној школи. Бијељина: Педагошки факултет.

Стандарди компетенција наставника и њиховог професионалног развоја. Завод за унапређење образовања и васпитања. Центар за професионални развој запослених у образовању, 2012. Доступно на: http://issuu.com/zuov/docs/standardi?e=4100973/2604494) 20.04.2014.

Поткоњак, Н., Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 1-2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника (2012). Службени гласник Републике Србије, Бр. 13/2012.

Ранковић-Васиљевић, Р. (2003). Методика наставе здравствене неге. Друго издање, Београд: Виша медицинска школа.

Вилотијевић, М. (1996). Системско-теоријске основе наставног процеса. Београд: Учитељски факултет.

Закон о основама система образовања и васпитања. (2016). Службени гласник Републике Србије, (62). Преузето од http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020. године. (2012). Службени гласник Републике Србије, (107). Преузето од http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/STRATEGIJA-OBRAZOVANJA.pdf

Bogosavljević, R. (2010). Savremena škola, kvalitetna nastava, kompetentan nastavnik. Norma, 15(1), 31–46.

Gošović, R., Mrše, S., Jerotijević, M., Petrović, D., & Tomić, V. (2010). Vodič za unapređivanje interkulturalnog obrazovanja. Beograd: Fond za otvoreno društvo. Преузето од https://www.researchgate.net/publication/283123055_Vodic_za_unapredenje_interkulturalnog_obrazovanje

Pešikan, A., Antić, S., & Marinković, S. (2010). Analiza koncepcije stručnog usavršavanja nastavnika u Srbiji: proklamovani i skriveni nivo (I deo). Časopis za pedagošku teoriju i praksu, 2. Преузето од http://www.sanu.ac.rs/odbor-obrazovanje/Prilozi/PesikanEtAl.pdf

Vizek-Vidović, V., Vlahović-Štetić, V., Pavin Ivanec, T., Rijavec, M., Miljević-Riđički, R., & Žižak, A. (Ур.). (2005). Cjeloživotno obrazovanje učitelja i nastavnika: višestruke perspektive. Zagreb: Institut za društvena istraživanja.

Published
2017/02/03
Issue
No. 10: Sinteze
Section
Professional Paper

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

    1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

 

    1. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

 

  1. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).