KOMPETENCIJE NASTAVNIKA U SAVREMENOM ŠKOLSTVU

Hajnalka F Požar

doi:10.5937/sinteze0-11315

Hajnalka F Požar Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici

DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze0-11315

Ključne reči: modern school||, ||savremena škola, TEACHERS||, ||nastavnik, competence||, ||kompetencije,

Sažetak

Svakodnevne promene u svim područjima ljudske delatnosti uslovljavale su i promene u pogledu zahteva koje stoje pred nastavnikom. Nastavnici pored svojih osnovnih područja rada, moraju da se prilagode i uklope u paradigmu savremene škole i nastave. Cilj rada je analizirati poželjne kompetencije nastavnika, kao osnovnih didaktičkih pretpostavki za unapređivanje nastave. U tom konceptu, u radu se analiziraju kompetencije i uloge savremenog nastavnika u školama, njihova osposobljenost za primenu savremenih nastavnih i obrazovnih inovacija, kojima se teži da prevaziđu tradicionalni načini podučavanja i da doprinese aktivnoj nastavi sa aspekta uspešnosti obučavanja budućih generacija što od od nastavnika zahteva široku lepezu kompetencija. U njihovim je rukama sudbina budućih generacija, i mnogo se može učiniti da te generacije razvijaju specifična znanja i veštine, i da budu adekvatno pripremljene za život i rad u savremenom društvu.

Biografija autora

Hajnalka F Požar, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici

ХАЈНАЛКА ПОЖАР (Суботица, 1988). Асистент на Високој школи струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици.

Дипломирала (2011) на Медицинском Факултету (Здравствена нега), мастерирала (2013) на интердисциплинарним студијама УНС (Професор стручних предмета), тренутно је студент докторских академских студија на Медицинском Факултету УНС (Јавно здравље). Од 2011-2016 је радила као наставник у Медицинској школи „7.април“ у Новом Саду. Од 2016. године ради у звању асистента за медицинске науке (ужа област здравствена нега). Поље интересовања обухвата пре свега активну наставу у образовању, сеcтринство и јавно-здравствене проблеме у области исхране. Учествовала у прекограничним пројекатима везано за размену студената и ученика. Припремила је бројни наставни материјал за средњу и вишу школу из области здравствене неге.

Reference

Ђерманов, Ј., Костовић, С. и Ђукић, М. (2006). Образовање у различитости и за различитост: Димензија професионалног развоја наставника. У М. Ољача (Ур.), Модели стручног усавршавања наставника за интеркултурално васпитање и образовање, Тематски зборник (стр.51-66). Нови Сад: Филозофски факултет.

Ђукић, М., Костовић, С. и Ђерманов, Ј. (2006). Педагошко-дидактички чиниоци интеркултуралног школског контекста. У М.Ољача (Ур.), Модели стручног усавршавања наставника за интеркултурално васпитање и образовање, Тематски зборник (стр.69-87). Нови Сад: Филозофски факултет.

Лакета, Н., Василијевић, Д. (2011). Основни проблеми дидактичко-методичког образовања и усавршавања наставника. Зборник радова Учитељског факултета Ужице, Бр. 13 (стр. 11-26).

Милутиновић, Д., Симин Д. (2004). Ефикасност наставе здравствене неге у Медицинској школи „7.април“ у Новом Саду и њен утицај на будуће професионално определење ученика. Београд: Сестринска реч, 25/26.

Симеуновић, В., Спасојевић, П. (2005). Савремене дидактичке теме: нацрт за савремену дидактичку концепцију и стратегију наставног рада у основној школи. Бијељина: Педагошки факултет.

Стандарди компетенција наставника и њиховог професионалног развоја. Завод за унапређење образовања и васпитања. Центар за професионални развој запослених у образовању, 2012. Доступно на: http://issuu.com/zuov/docs/standardi?e=4100973/2604494) 20.04.2014.

Поткоњак, Н., Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 1-2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника (2012). Службени гласник Републике Србије, Бр. 13/2012.

Ранковић-Васиљевић, Р. (2003). Методика наставе здравствене неге. Друго издање, Београд: Виша медицинска школа.

Вилотијевић, М. (1996). Системско-теоријске основе наставног процеса. Београд: Учитељски факултет.

Закон о основама система образовања и васпитања. (2016). Службени гласник Републике Србије, (62). Преузето од http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020. године. (2012). Службени гласник Републике Србије, (107). Преузето од http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/STRATEGIJA-OBRAZOVANJA.pdf

Bogosavljević, R. (2010). Savremena škola, kvalitetna nastava, kompetentan nastavnik. Norma, 15(1), 31–46.

Gošović, R., Mrše, S., Jerotijević, M., Petrović, D., & Tomić, V. (2010). Vodič za unapređivanje interkulturalnog obrazovanja. Beograd: Fond za otvoreno društvo. Преузето од https://www.researchgate.net/publication/283123055_Vodic_za_unapredenje_interkulturalnog_obrazovanje

Pešikan, A., Antić, S., & Marinković, S. (2010). Analiza koncepcije stručnog usavršavanja nastavnika u Srbiji: proklamovani i skriveni nivo (I deo). Časopis za pedagošku teoriju i praksu, 2. Преузето од http://www.sanu.ac.rs/odbor-obrazovanje/Prilozi/PesikanEtAl.pdf

Vizek-Vidović, V., Vlahović-Štetić, V., Pavin Ivanec, T., Rijavec, M., Miljević-Riđički, R., & Žižak, A. (Ур.). (2005). Cjeloživotno obrazovanje učitelja i nastavnika: višestruke perspektive. Zagreb: Institut za društvena istraživanja.