TRŽIŠTE KAO MIKROEKONOMSKI AMBIJENT – MEHANIZMI I KONTROVERZE
Sažetak
Savremeni mikroekonomski principi zasnovani su na tržišnoj ideologiji. Rad predstavlja deskripciju tržišnih mehaizama, kao i tumačeje ekonomske stvarnosit prilikom njihove primene. Iako ni jedna struja ne isključuje u potpunosti delotvornost i prisutnost one druge, već se spori oko dominacije tržišta odnosno države u okviru privrednih procesa, isticani jaz između dve doktrine: samoregulaciji tržišta vs. državnog intervencionizma omogućava isticanje prednosti i mana jedne i druge koncepcije. Simbioza ove dve institucije – tržišta i države - mogle bi dati povoljne rezultate za ostvarenje društvenih ciljeva, stvaranje društva blagostanja, te se na taj način izboriti sa problemima današnjice: narušenom životnom sredinom, ekonomskom krizom i rastućom socijalnom nejednakošću.
Reference
Aixalá, J., & Fabro, G. (2009). Economic freedom, civil liberties, political rights and growth: a causality analysis. Spanish Economic Review, 11(3), 165-178
Brkić, I. (2017). Ekonomska sloboda kao pokazatelj privrednog rasta evropskih zemalja (Doktorska disertacija). Preuzeto sa: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/8400/Disertacija11113.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Drašković, V., & Drašković, M. (2012). Put u institucionalni nihilizam – slučaj država jugoistočne Evrope. Ekonomske teme, 50/4, 451-464.
Dušanić, J. (2015). Neoliberalizam – ekonomska neefikasnost uz socijalnu neodgovornost i moralnu neosetljivost. Ekonomske ideje i praksa, 16/17 (mart-jun), 57–80.
Đorđević, D. (2006). Mikroekonomija: savremeni pristup. Novi Sad: Privredna akademija.
Farr, W., Lord, R. A., & Wolfenbarger, J. L. (1998). Economic freedom, political freedom, and economic well-being: a causality analysis. Cato J., 18, 247.
Greenwald, B. C., & Stiglitz, J. E. (1986). Externalities in economies with imperfect information and incomplete markets. The quarterly journal of economics, 101(2), 229-264.
Katić, N. (2012). Neoliberalni koreni svetske ekonomske krize. Nova srpska politička misao. Preuzeto sa: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalni-korenisvetske-ekonomske-krize.html
Komazec, S., & Ristić, Ž. (2006). Monetarne i javne finansije. Beograd: Beogradska poslovna škola.
Mankju, N. G. (2008). Principi ekonomije. Beograd: Ekonomski fakultet.
Peev, E., & Mueller, D. C. (2012). Democracy, economic freedom and growth in transition economies. Kyklos, 65(3), 371-407.
Pejanović, R. (2014). Mikroekonomski pokazatelji (indikatori) u metodologiji ekonomskih istraživanja. Ekonomski signali: poslovni magazin, 9(1), 73-98.
Piątek, D., Szarzec, K., & Pilc, M. (2013). Economic freedom, democracy and economic growth: a causal investigation in transition countries. Post-Communist Economies, 25(3), 267-288.
Reinert, E. (2006). Globalna ekonomija: kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji. Beograd: Čigoja štampa.
Ristić, K., & Ristić, Ž. (2014). Tržišna vs. socijalna ekonomija. FBIM Transactions, 2(1), 82-90.
Samuelson, A. P., & Nordhaus, D. V. (2000). Ekonomija (petnaesto izdanje, prevod). Zagreb: Mate.
Sekulović, M. (2015). O državi i tržištu. Ekonomske ideje i praksa, 16/17 (mart-jun), 313–323.
Swaleheen, M. & Stansel, D. (2007). Economic freedom, corruption, and growth. Cato Journal, 27, 343.
Šagi, A. & Šuvakov, T. (2004). Mikroekonomija (7. izd). Subotica: Ekonomski fakultet.
Vega, G. M. & L. Alvarez (2003). Economic growth and freedom: A causality study. Cato Journal, 23(2): 199-215.
Vojnić, D. (2004). Tržište: prokletstvo ili spasenje. Ekonomski pregled, 55(9-10), 681-726.
Vujović, T. (2009). Potrošački mentalitet – uzrok otuđenja, svetske ekonomske i ekološke krize. Economic Themes, 47(2), 99-111.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).