NACIONALNA KULTURA KAO DETERMINANTA STAVOVA O STILOVIMA LIDERSTVA

  • Nikola G Vasilic Visoka skola tehnickih strukovnih studija Cacak
  • Pavle Brković Srednja ekonomska škola u Čačku
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz2-15581

Sažetak


Nacionalna kultura predstavlja sistem vrednosti, pretpostavki, verovanja, normi i stavova koje pripadnici jedne nacije imaju prema ključnim pitanjima i problemima koji su specifični za istorijsku prošlost te nacije. Shodno tome, nacionalna kultura je bitna determinanta stilova liderstva, jer od pretpostavki, stavova i načina na koje pripadnici jedne nacije percipiraju lidere i njihovo ponašanje, zavisi i koji će se liderski stil pokazati kao najefikasniji. Osnovni cilj ovog rada je utvrđivanje značajnosti i vrste uticaja nacionalne kulture na stavove o tranformacionom i transakcionom liderstvu. Glavni instrument za sprovođenje istraživanja je upitnik, koji je putem mejla dostavljen na adrese 140 ispitanika. Rezultati višestruke regresione analize pokazuju da izbegavanje neizvesnosti ima signifikantan, negativan uticaj na stavove o transformacionom stilu liderstva. U regresionom modelu u kome su stavovi o transakcionom liderstvu zavisna varijabla, dimenzije kao što su kolektivizam i ženske vrednosti jedine imaju statistički značajne, negativne efekte. Preostale testirane varijable imaju statistički nesignifikantne efekte na stavove o stilovima liderstva.

Biografije autora

Nikola G Vasilic, Visoka skola tehnickih strukovnih studija Cacak
Pavle Brković, Srednja ekonomska škola u Čačku
Objavljeno
2018/03/28
Broj časopisa
Br. 2 (2017): Škola biznisa
Rubrika
Originalni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).