MOGUĆNOSTI PRIMENE HEDŽING STRATEGIJA NA INOSTRANIM ROBNIM BERZAMA

  • Irena Janković Univerzitet u Beogradu - Ekonomski fakultet, Beograd
  • Vlado Kovačević Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
  • Vladimir Zakić Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Zemun
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz2-19403
Ključne reči: futures||, ||fjučersi, margin accounts||, ||marginski računi, options||, ||opcije, hedging strategies||, ||hedžing strategije, commodity exchanges||, ||robne berze,

Sažetak


Cilj rada je utvrđivanje mogućnosti za primenu hedžing strategija srpskih poljoprivrednih proizvođača na inostranim robnim berzama. Visoka fluktacija cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji uslovljava potrebu za korišćenjem terminskih robnih berzi u cilju zaštite od nepovoljnog kretanja cena poljoprivrednih proizvoda u budućem periodu. S obzirom na to da u Srbiji nije uspostavljeno terminsko trgovanje robnim derivatima srpski proizvođači su upućeni na korišćenje razvijenih robnih berzi u inostranstvu. U radu su analizirane mogućnosti korišćenja Čikaške robne berze u SAD i MATIF robne berze u Parizu. Izvršena je analiza sa dva aspekta. Prvo, korelisanosti cena kukuruza sa domaće i inostranih berzi, s obzirom na to da je ona osnovni preduslov za primenu uspešnih hedžing strategija i drugo, zakonskih uslova, prevashodno poreske politike vezane za trgovinu terminskim ugovorima. U radu je utvrđen visok stepen povezanosti cena, dok je neadekvatna poreska politika otežavajući faktor primene hedžing strategija.

Biografije autora

Irena Janković, Univerzitet u Beogradu - Ekonomski fakultet, Beograd
Docent
Vlado Kovačević, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
Naučni saradnik
Vladimir Zakić, Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Zemun
Vanredni profesor
Objavljeno
2019/04/10
Broj časopisa
Br. 2 (2018): Škola biznisa
Rubrika
Originalni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).