PROFIL POTROŠAČA ORGANSKE HRANE U SRBIJI – KONTRADIKTORNOSTI DOSADAŠNJIH ISTRAŽIVANJA I METODOLOŠKE MOGUĆNOSTI

  • Aleksandar Grubor Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici, Departman za trgovinu, marketing i logistiku
  • Nenad S. Đokić Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici, Departman za trgovinu, marketing i logistiku
  • Nikola Milićević Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz1-19528

Sažetak


Dosadašnja istraživanja potrošača organske hrane kako u svetu, tako i u domaćim uslovima, nisu uspela da utvrde jedinstvene karakteristike profila tih potrošača. Od različitih razloga koji mogu dovesti do navedene situacije, jedan jeste nedovoljno poznavanje i/ili korišćenje svih metodoloških potencijala statističkog instrumentarijuma. Ovaj rad bavi se upravo sa navedene dve teme – prikazom neusaglašenosti opisa profila potrošača organske hrane u novijim domaćim istraživanjima i ukazivanjem na potrebu uključivanja interakcije varijabli deskriptora segmenata pozivanjem na inostranu istraživačku praksu. Značaj rada je u potencijalnom otklanjanju dela neusaglašenosti budućih istraživanja što može imati značajne implikacije za sve faze u procesu marketing menadžmenta ponuđača organske hrane.

 

Biografije autora

Aleksandar Grubor, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici, Departman za trgovinu, marketing i logistiku
Nenad S. Đokić, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici, Departman za trgovinu, marketing i logistiku
Nikola Milićević, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici

Reference

Boškov, V. (2015). Organska hrana i tradicionalni način uzgoja kao mogućnost razvoja Srbije. Škola biznisa,1/2015, 129-137.

Djokic, N., Grubor, A., Milicevic, N., & Petrov, V. (2018). New Market Segmentation Knowledge in the Function of Bioeconomy Development in Serbia. Amfiteatru Economic, 20(49), 700. doi:10.24818/ea/2018/49/700

Đokić, N., & Milićević, N. (2016). Profil potrošača i prepreke povećanja potrošnje organske hrane u Srbiji. Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 53(36), 65-77.

Grubor, A., & Djokic, N. (2016). Organic food consumer profile in the Republic of Serbia. British Food Journal, 118(1), 164-182. doi:10.1108/bfj-06-2015-0225

Peric, N., Vasic-Nikcevic, A., & Vujic, N. (2017). Consumers attitudes on organic food in Serbia and Croatia: A comparative analysis. Ekonomika poljoprivrede, 64(3), 1049-1064. doi:10.5937/ekopolj1703049p

Simic, I. (2017). Organic Agriculture in Serbia At a Glance 2017. Belgrade: National Association Serbia Organica.

Vapa-Tankosić, J., Ignjatijević, S., Kranjac, M., Lekić, S., & Prodanović, R. (2018). Willingness to pay for organic products on the Serbian market. International Food and Agribusiness Management Review, 21(6), 791-801. doi:10.22434/ifamr2017.0068

Vehapi, S., & Dolicanin, E. (2016). Consumers behavior on organic food: Evidence from the Republic of Serbia. Ekonomika poljoprivrede, 63(3), 871-889. doi:10.5937/ekopolj1603871v

Verbeke, W. (2005). Consumer acceptance of functional foods: socio-demographic, cognitive and attitudinal determinants. Food Quality and Preference, 16(1), 45-57. doi:10.1016/j.foodqual.2004.01.001

Objavljeno
2019/02/07
Broj časopisa
Br. 1 (2018): Škola biznisa
Rubrika
Stručni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).