PRIMENA TRŽIŠNIH MODELA ZA VREDNOVANJE PREDUZEĆA U PROCESIMA TRŽIŠNOG ODLUČIVANJA

  • Dušan Saković MK Group doo, Novi Beograd. Odeljenje računovodstva
  • Miloš Ilić Erste Banka a.d., Novi Sad, Republika Srbija
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz1-19884

Sažetak


Osnove odlučivanja o kupovini i prodaji određenog borja akcija ili celih preduzeća, dokapitalizaciji i drugim investicionim transakcijama sadržane su u odnosu dva osnovna shvatanja vrednosti, prvi se odnosi na cenu, a drugi se odnosi na stvarnu vrednost. Cena jedne akcije ili preduzeća kao celine je rezultat odnosa ponude i tražnje i kao takva može se utvrditi ako postoji aktivno tržište. Na perfektno efikasnim tržištima cena akcija bi trebale da odgovaraju njenoj stvarnoj vrednosti. Stvarna vrednost utvrđuje se u procesu vrednovanja koji zahteva primenu odabranih modela za vrednovanje. Tržišni modeli vrednovanja sa jedne strane, po osnovnim determinantama oslanjaju se na tradicionalne modele vrednovanja, dok sa druge strane uključuju u vrednovanje i informacije i tendencije sa tržišta. Cilj rada je da se sagleda uloga ovih modela u procesima investicionog odlučivanja.

Biografije autora

Dušan Saković, MK Group doo, Novi Beograd. Odeljenje računovodstva
Miloš Ilić, Erste Banka a.d., Novi Sad, Republika Srbija

Reference

Ali A., & Hwang, L.S. (2000). Country-Specific Factors Related to Financial Reporting and the Value Relevance of Accounting Data. Journal of Accounting Research, 38(1), 1-21.

Copeland, T., Weston, J.F., & Shastri, K., (2004). Financial Theory and Corporate Policy, 4th edition. Boston, SAD: Addison-Wesley.

Damodaran, A. (2004). Investment Fables. Exposing the Myths of „Can’t Miss“ Investment Strategies. New York: Prentice Hall.

Fama, E.F. (1970). Efficient Capital Markets: A Review of Theory and Empirical Work. Journal of Finance, 25(2), 383-417.

Fernandes, P. (2002). Valuation Using Multiples. How Do Analysts Reach Their Conclusions?. IESE Business School Research Papers, 1-13.

Jones, C.P. (2008). The Intelligent Portfolio. Practical Wisdom on Personal Investing from Financial Engines. Hoboken: John Wiley & Sons.

Kaćanski, S., Tomašević, S., & Vlaović Begović S. (2014). Periodično finansijsko izveštavanje u funkciji poslovnog odlučivanja. Škola biznisa, 1/2014, 52-68.

Kronholm, M. (2013). Valuation of unlisted direct investment equity and the impact on finnish international investment position. (Master thesis). Aalto University, School of business. Dostupno na: http://epub.lib.aalto.fi/fi/ethesis/pdf/13492/hse_ethesis_13492.pdf dana 09.03.2017.

Nel, W. S., & Le Roux, N.J. (2015). An Optimal Peer Group Selection Strategy for Multiples-Based Modeling in the South African Equity Market. Journal of Economics and Behavioral Studies, 7(3), 30.

Salmanov, O., Babina, N., Bashirova, S., & Samoshkina, M. (2015). Multiples for Valuation Estimates of Companies in the Technology Sector of Emerging Markets. Asian Social Science, 11(8).

Saković, D. (2018). Analitički pokazatelji homogene grupe entiteta kao determinanta modela tržišnih multiplikatora za vrednovanje preduzeća. (Doktorska disertacija). Novi Sad, Republika Srbija: Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu.

Schreiner, A. (2007). Equity Valuation Using Multiples: An Empirical Investigation, (Doctoral dissertation). Wiesbaden: Univerzitet St. Gallen.

Spremann, K. (2002). Finanzanalyse und Unternehmensbewertung. Munich, Germany: Oldenbourg.

Spremann, K. (2006). Portfoliomanagement, 3rd edition. Munich, Germany: Oldenbourg.

Stankov, B., Roganović, M., & Marjanski Lazić, S. (2015). Perspektiva i potrebe investitora u procesu izrade biznis planova. Škola biznisa, 2/2015, 80-96.

Tasker, S.C. (1998). Industry-preferred Multiples in Acquisition Valuation. Working paper, Cornell University.

Objavljeno
2019/02/07
Broj časopisa
Br. 1 (2018): Škola biznisa
Rubrika
Stručni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).