Ciljevi, mogućnosti i ograničenja IPARD II programa u razvoju agrarnog sektora Republike Srbije

  • Radivoj V. Prodanović Univerzitet Privredna akademijau Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Katedra za agronomiju, tehnologiju i inženjerski menadžment
  • Boris M. Kuzman Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
  • Miralem L. Jahić Univerzitet Privredna akademijau Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Katedra za agronomiju, tehnologiju i inženjerski menadžment
  • Katarina M. Đurić Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz2-20981
Ključne reči: European Union||, ||Evropska unija, Republic of Serbia||, ||Republika Srbija, IPARD||, ||IPARD, rural development||, ||ruralni razvoj, agriculture||, ||poljoprivreda,

Sažetak


Cilj rada je definisanje ciljeva, utvrđivanje mogućnosti i ograničenja za razvoj agrarnog sektora Republike Srbije korišćenjem IPARD fonda.

Primenom istorijskog i deskriptivnog metoda, sistematizovane su mogućnosti uticaja IPARD programa na razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Takođe, na osnovu iskustva ostalih zemalja analizirana su potencijalna ograničenja, koja bi se mogla javiti pri povlačenju sredstava iz ovog fonda.

Sufinansiranje projekata ima za cilj rast produktivnosti i konkurentnosti; usklađivanje sa veterinarskim, sanitarnim i ekološkim standardima EU; održivo upravljanje zemljištem i organska proizvodnja; te jačanje infrastrukture u ruralnim područjima, što je zapravo najveći izazov.

Stepen iskorišćenosti raspoloživih sredstava IPARD programa zavisi od više faktora. Među njima najveći uticaj imaju institucionalna pripremljenost, kao i informisanost i edukacija poljoprivrednika. Iskustva zemalja koje su ranije ušle u proces pridruživanja Evropskoj uniji potvrđuju pozitivan uticaj IPARD programa na ruralnu ekonomiju.

Biografije autora

Radivoj V. Prodanović, Univerzitet Privredna akademijau Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Katedra za agronomiju, tehnologiju i inženjerski menadžment

Radivoj Prodanović je rođen 25.09.1977. godine u Zadru, Republika Hrvatska.

Diplomirao je agroekonomiju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2001. godine.

Master studije na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, smer Inženjerski menadžment u biotehnologiji, završio je 2010. godine.

Doktorske studije završio na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, smer Inženjerski menadžment u biotehnologiji, odbranivši doktorsku disertaciju 2015. godine.

2008. godine biran je za saradnika u nastavi na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menandžment u Novom Sadu, gde zasniva i radni odnos. Na istoimenom fakultetu izabran je za asistenta 2010. godine, za docenta 2015. godine.

Objavio je više radova iz uže stručne oblasti.

Služi se engleskim i nemačkim jezikom.
Boris M. Kuzman, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
Miralem L. Jahić, Univerzitet Privredna akademijau Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Katedra za agronomiju, tehnologiju i inženjerski menadžment
Katarina M. Đurić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela
Objavljeno
2019/04/10
Broj časopisa
Br. 2 (2018): Škola biznisa
Rubrika
Stručni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).