POLITIKA KURSA DINARA

  • Slađana G Plačkov Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu
  • Jelena Pivašević Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu
  • Jelena Vojnović Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu
Ključne reči: EXCHANGE RATE||, ||devizni kurs, EXCHANGE RATE POLICY||, ||politika kursa dinara, appreciation||, ||apresijacija, depreciation||, ||depresijacija, The National Bank of Serbia (NBS)||, ||Narodna banka Srbije (NBS),

Sažetak


Male oscilacije kursa svakako utiču na gubitak poverenja u dinar, a zbog plitkog tržišta i najmanja promena na strani ponude i tražnje dovodi do pomeranja kursa i unosi nesigurnost. Pojedini privrednici predlažu da se kurs dinara veže za inflaciju, kao i da se obezbedi potpuno predvidiv i stabilan kurs. Realni ili blago depresirani kurs podstakao bi konkurentnost izvoznika i, eventualno, razvoj novih proizvodnih linija koje, u uslovima precenjenog kursa, nisu imale ekonomsku opravdanost. Fiksni kurs bi doneo manje kamate, manji rizik i manju neizvesnost poslovanja, ali bi Srbija time iscrpila devizne rezerve. S druge strane, potpuno slobodan kurs, doveo bi do (realnog) pada dinara, što bi u nekom periodu sigurno dovelo do značajnog povećanja izvoza, ali bi posledice po privrednike i građane koji imaju kredite vezane za kurs evra bile katastrofalne. Posebnu pažnju u radu ćemo posvetiti depresijaciji kursa, jer je ona u principu povoljna za izvoznu konkurentnost Srbije, ali sa druge strane dovodi i do rasta troška servisiranja duga, kako za državni, tako i za privatni sektor. Oscilacije kursa dinara, apresijacija i depresijacija, imaju ponekad katastrofalne posledice na privredu, investiture, ali i na uvoz i na izvoz. U daljem radu ćemo posmatrati kretanje dinara u Srbiji, u vremenskom intervalu od 2009. do 2012. godine, sa ciljem da se uspostavi balans i održi ekonomska ravnoteža. Na deviznom tržištu vrši se i određena kontrola kretanja stranih valuta prema dinaru, pa u slučaju kada ekonomski interesi to zahtevaju, NBS na osnovu arbitrarnih kriterijuma može da interveniše na tržištu..

Reference

Arsić, M., Mladenović, Z., Nojković, A., & Petrović, P. (2005). Makroekonometrijsko modeliranje privrede Srbije - teorijske osnove i rezultati. Beograd: CES Mecon.

Fondacija za razvoj ekonomske nauke. (2012). Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politike Srbije. Preuzeto sa www.fren.org.rs/sites/default/files/qm/5_4.pdf

Fond za razvoj ekonomske nauke. (2007). Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji. Preuzeto sa ceves.org.rs/wp-content/uploads/2012/12/QM8.pdf

Jovović, D. (2011). Dinar i devizni kurs. Beograd: Prometej.

Jovović, D. (2011). Dinar i režim deviznog kursa. Bankarstvo, 40(11-12), 56-81. Preuzeto sa www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/11_12/UBS-Bankarstvo-11-12-2011-Jovovic.pdf

Kovačević, M. (2010). Uzroci pada i vrlo niskog nivoa konkurentnosti privrede Srbije. Kako povećati konkurentnost privrede i izvoza Srbije. Beograd: Naučno društvo ekonomista Srbije, Ekonomski fakultet.

Milenković, N. (2012). Devizni kurs kao instrument ekonomske politike - iskustva zemalja Istočne Azije. Ekonomski horizonti, 14(3), 139-149. doi:10.5937/ekonhor1203139M

Miljković, D. (2008). Međunarodne finansije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta.

Narodna banka Srbije. (2012). Izveštaj o inflaciji.

Objavljeno
2013/09/30
Rubrika
Stručni članak