FISKALNI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE U PROCESU PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI

  • Ivan K Lovre Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet EDUCONS
  • Jelena V Jotić Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet EDUCONS
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz3-4-5360
Ključne reči: the fiscal system||, ||fiskalni sistem, fiscal harmonization||, ||fiskalna harmonizacija, fiscal policy||, ||fiskalna politika, the European Union||, ||Evropska unija, fiscal competition||, ||fiskalna konkurencija, integration||, ||integracije, the principle of subsidiarity||, ||princip subsidijarnosti,

Sažetak


Razlike u fiskalnim sistemima i elementima pojedinih poreza u državama članicama EU, državama pretendentima i državama kandidatima, dovode do prepreka slobodnom kretanju faktora proizvodnje i obavljanju prometa, što dovodi do fiskalno izazvanih distorzija, smanjuje efikasnu alokaciju resursa, rezultira u fragmentaciji tržišta i različitim oblicima ekonomske neefikasnosti. Analiza različitih puteva fiskalne integracije na kojima se zasniva Evropska unija ukazuje na kontroverze u načinima fiskalne integracije. S jedne strane, poreska neutralnost i efikasnost zahtevaju visok nivo fiskalne harmonizacije, dok na drugoj strani princip supsidijarnosti podrazumeva da svaka država članica zadržava nezavisnost u oporezivanju, a samim tim i pravo na fiskalnu konkurenciju. Fiskalni sistem Srbije je veoma diverzifikovan i komplikovan, te je potrebna dalja simplifikacija poreskog sistema i smanjenja velikog broјa fiskalnih instrumenata i veći stepen decentralizaciјe u skladu sa principom supsidijarnosti, proklamovanim u Evropskoj uniji.

Reference

Jovanović, A. (2008). Fiskalna harmonizacija u Evropskoj uniji. Niš: Ekonomika-Sven.

Lovre, I. (2008). Uporedna analiza politike i prakse Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije“, Škola biznisa, 4.

Objavljeno
2014/02/28
Broj časopisa
Br. 3-4 (2013): Škola biznisa
Rubrika
Pregledni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).