MEĐUNARODNE KONVENCIJE I SPORAZUMI U EKOLOŠKOJ OBLASTI - U SVETLU SAVREMENE CIVILIZACIJE I MEĐUNARODNE TRGOVINE
Sažetak
Veliki broj autora u svojim radovima analizira problem zaštite životne sredine. Koncept održivog razvoja i intenzivne primene savremene tehnologije u cilju prevazilaženja ekoloških problema postaje imperativ savremene civilizacije. Teorijsko bavljenje ekološkim pitanjima nije dovoljno, već je neophodno sprovođenje odgovarajućih mera u praksi i širenje ekološke svesti. Moderna nauka i društvena praksa u svom fokusu imaju međuzavisnost ekonomije i ekologije. Glavni pravac društvenih promena je kretanje od ekonomske ka ekološkoj paradigmi koja uključuje etičku odgovornost za sadašnje i buduće generacije. Postoji potreba uspostavljanja efikasnih programa za zaštitu životne sredine na nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Aktivna međunarodna saradnja u oblasti ekologije je rezultirala formulisanjem niza dokumenata o zaštiti životne sredine. U radu se ukazuje ne značaj zaštite životne sredine i neophodnost implementacije međunarodnih konvencija i sporazuma u ekološkoj oblasti, sa osvrtom na njihov uticaj na međunarodnu trgovinu.
Reference
Carraro, C., & Siniscalco, D. (1998). International Institutions and Environmental Policy International environmental agreements: Incentives and political economy. European Economic Review, 42 (3–5), 561–572.
Divljak, D. (2012). Svetska trgovinska organizacija i višestrani međunarodni sporazumi o zaštiti životne sredine. Zbornik radova Pravnog fakulteta Novi Sad, 46 (3), 175–190. doi:10.5937/zrpfns46-3067.
Encyclopedia of Occupational Health and Safety, International Environmental Conventions. (2014). Preuzeto sa http://www.ilo.org/oshenc/part-vii/environmental-policy/item/744-international-environmental-conventions, 4 avgust 2014.
European Commission. Environment, International Issues. Preuzeto sa http://ec.europa.eu/environment/international_issues/agreements_en.htm, 4 avgust 2014.
Hafner, P. (2009). Ecological paradigm and economic reality. Facta universitatis Series: Economics and Organization, 6 (2), 115–122.
Komnenić, D. (2012). Arhuska konvencija – novi pristup zaštiti životne sredine. Pravni zapisi, 3 (1), 153–176.
Matisoff, D. (2010). Are international environmental agreements enforceable? implications for institutional design. International Environmental Agreements, 10, 165–186.
Mee, L. (2005). The Role of UNEP and UNDP in Multilateral Environmental Agreements. International Environmental Agreements, 5, 227–263.
Mitchell, R. (2003). International environmental agreements: A survey of their features, formation, and effects. Annual Review of the Environment and Resources, 28, 429–461.
Muradian, R., & Martinez-Alieri, J. (2001). Trade and the environment: from a ‘Southern’ perspective. Ecological Economics, 36, 281–297.
Osborne, K. (2004). The impact of environmental policies on dairy trade. Australian Journal of Dairy Technology, 59 (2), 174–177.
Stanković, M. (2012). Eko-označavanje: prepreka ili podsticaj međunarodnoj trgovini. Škola biznisa, 4, 34–41. doi:10.5937/skolbiz1204034s.
Stanković, M., & Obradović, J. (2012). Značaj zaštite životne sredine sa aspekta trgovinskog menadžmenta u EU i ulaganje u eko-tehnologiju. U: Zbornik radova, International Conference on Energy Efficiency and Environmental Sustainability (EEES 2012). Subotica: Faculty of Economics,113–118.
Stanković, M., & Glušac, D. (2012). Ekološki menadžment i mala i srednja preduzeća: iskustva EU. U: Zbornik radova, International Conference on Energy Efficiency and Environmental Sustainability (EEES 2012). Subotica,18–23.
Todić, D. (2011). Životna sredina. Beograd: Evropski pokret u Srbiji.
Youssef, A. B., & Lahmandi-Ayed, R. (2008). Eco-labelling, Competition and Environment: Endogenization of Labelling Criteria. Environmental and Resource Economics, 41 (2), 133–154. doi:10.1007/s10640-007-9184-6.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).