DEMOKRATIJA I PARTICIPACIJA AKCIONARA

  • Vuk S Radulović Pravni fakultet, Univerziteta u Novom Sadu
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz2-7099
Ključne reči: DEMOCRACY||, ||demokratija, PARTICIPATION||, ||participacija, rights||, ||prava, shareholders||, ||akcionari, EU||, ||EU, Serbia||, ||Srbija, constitutionalism||, ||konstitucionalizam, corporations||, ||korporacije,

Sažetak


Demokratija akcionara i participativnost, odnosno zahtev za njihovo aktivnije učešće na sednicama skupštine, u savremenim uslovima sve više dobija na značaju. Ovo je stoga što su, u detaljnim analizama primene i rezultata Direktive o pravima akcionara, uočeni negativni trendovi pasivizacije, ograničenja demokratskih potencijala akcionara i zloupotreba prava akcionara od strane organa upravljanja, pogotovo u postupku kontrole nad radom i politikom naknada akcionarskog društva. Pasivnost akcionara, kao jedno od najmarkantnijih obeležja njihovog položaja u akcionarskom društvu danas, najveći je problem i opasnost po demokratske procese unutar društva. Ukoliko se ima u vidu, da je jedna od najzastupljenijih definicija ta da je akcionarska demokratija „mogućnost uticaja akcionara na upravljanje društvom“, stiče se jasna slika o ozbiljnosti i značaju nedostatka akcionarske participacije. Ovo je razlog da autor u radu postupno analizira uzroke i posledice pasivnosti akcionara, predložene izmene u tom smislu u pravu Evropske unije i praktične posledice takvih rešenja u praksi. Pored toga, autor proučava savremene forme i uslove akcionarske demokratije i pravnu regulativu u Evropskoj uniji i Republici Srbiji. Na taj način, analizira se stanje u ovoj oblasti i ukazuje na manjkavosti pojedinih rešenja, kao i implikacije koje ona prouzrokuju u praksi. Osnovna teza od koje se polazi u ovom naučnom radu i koja će se gradativno dokazivati kroz teorijsko-praktičnu analizu jeste da se širi društveni procesi neposredno reflektuju i na stanje u akcionarskim društvima, odnosno na stanje korporativne uprave. Ovo znači da su negativni trendovi savremene demokratije (u konstitucionalnom smislu) gotovo preslikani na privredna društva kapitala, a to će pokušati da se dokaže kroz analizu postojećih rešenja. S druge strane, pojedina rešenja akcionarske demokratije primenjiva su i u uslovima savremenih društveno-političkih odnosa i mogu iznedriti izvesan pozitivan uticaj na demokratske procese.

Reference

Čulinović-Herc, E., & Hasić, T. (2011). Sudjelovanje dioničara u radu glavne skupštine dioničkog društva prema noveli Zakona o trgovačkim društvima. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 32 (1), 31–71.

Directive 2007/36/EC of the European Parliament and of the Council of 11 july 2007 on the exercise of certain rights of shareholders in listed companies. (2007).

Đorđević, S. (2012). Značaj i uloga mehanizama korporativnog upravljanja u podizanju nivoa efikasnosti menadžmenta. Škola biznisa, 1, 51–62.

Fairfax, L. (2008). Making the Corporation Safe for Shareholder Democracy. Ohio St. L. J., 69, 53.

Lovre, I. (2014). Uloga i značaj računovodstva i revizije u korporativnom upravljanju. Škola biznisa, 1, 69-79. doi:10.5937/skolbiz1 - 5421.

Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council amending Directive 2007/36/EC as regards the encouragement of long-term shareholder engagement and Directive 2013/34/EU as regards certain elements of the corporate governance statement (2014).

Radović, V. (2008). Kumulativno glasanje za izbor članova uprave – I deo. Anali Pravnog fakulteta, 56 (1), 150–164.

Vasiljević, M. (2011). Vodič za primenu Zakona o privrednim društvima. Beograd: Intermex.

Zakon o privrednim društvima. Službeni glasnik RS, (2011). br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014.

Objavljeno
2015/03/11
Broj časopisa
Br. 2 (2014): Škola biznisa
Rubrika
Pregledni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).