ZNAČAJ I IZVOZNI POTENCIJAL PRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA STANJE STOČNOG FONDA

Lidija Madžar

doi:10.5937/skolbiz2-7107

Lidija Madžar Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu

DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz2-7107

Ključne reči: agriculture of the Republic of Serbia||, ||poljoprivreda Republike Srbije, farms||, ||poljoprivredna gazdinstva, agricultural products||, ||poljoprivredni proizvodi, Serbian agrarian policy||, ||agrarna politika Republike Srbije, foreign trade of the Republic of Serbia||, ||spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije, Serbian livestock||, ||stočni fond Republike Srbije, import dependency of the Republic of Serbia||, ||uvozna zavisnost Republike Srbije,

Sažetak

Poljoprivreda, s obzirom na raspoloživost značajnih ljudskih potencijala i prirodnih resursa, kao i na ostvareni nivo proizvodnje i prerade, predstavlja jednu od ključnih privrednih delatnosti Republike Srbije (RS). Međutim, kao rezultat procesa tranzicije, poljoprivreda RS posluje u krajnje nestabilnim, nepredvidivim i nepovoljnim uslovima. Ona se stoga karakteriše nepromenjenom proizvodnom strukturom u, pre svega, kapitalno intenzivnoj proizvodnji. Stočarstvo, zajedno sa ratarstvom, predstavlja esencijalnu granu poljoprivrede RS. Stočarstvo Srbije zauzima značajno mesto u privredi zemlje, jer stvara veliku dodatu vrednost angažovanjem prirodnih i ljudskih resursa. Premda ova delatnost ima šanse da preraste u značajnu poljoprivrednu granu, obim stočnog fonda tokom poslednje dve decenije beleži stalnu tendenciju pada, u iznosu od 2–3% na godišnjem nivou. Cilj sprovedenog istraživanja se odnosi na ispitivanje uzroka pada učešća poljoprivrede i stočnog fonda RS u bruto domaćem proizvodu zemlje (BDP-u), kao i uzroka tendencije postepenog i upornog smanjivanja i krize stočnog fonda Srbije. Podaci iz rada se, u najvećoj meri, zasnivaju na Popisu poljoprivrede iz 2012. godine. Treba napomenuti i da, usled različitih definicija pojmova, podaci dobijeni najnovijim Popisom poljoprivrede nisu u potpunosti uporedivi sa podacima dobijenim u dosadašnjim redovnim statističkim istraživanjima. Popisivanje porodičnih gazdinstava i gazdinstava preduzetnika je sprovedeno metodom intervjua. U istraživanju su takođe primenjene statističke metode analize trenutnih i intervalnih vremenskih serija podataka, kao i metoda komparacije razmatranih varijabli. U radu se, najpre, razmatra značaj i spoljnotrgovinska pozicija poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji RS. Dalje se posvećuje pažnja trenutnom stanju domaćeg stočnog fonda i njegovoj geografskoj raspodeli po statistički definisanim regionima RS, pri čemu se komparativnom analizom prati kretanje stočnog fonda RS u periodu od poslednjih 18 godina. Kako uvoz poljoprivrednih proizvoda raste brže od izvoza, rezultati analize ukazuju da se Republika Srbija postepeno transformisala u zemlju zavisnu od uvoza poljoprivrednih proizvoda, stočnog fonda, mesa i mlečnih prerađevina. Ovom zaključku su kumovale i krajnje nepovoljne mere agrarne politike RS.

Reference

Aleksić, S., Pantelić, V., & Radović, Č. (2009). Livestock Production – Present Situation and Future Development Directions in Republic of Serbia. Biotechnology in Animal Husbandry, 25(5–6), 267–276.

Food and Agriculture Organization. (2014). FAOSTAT Country Profiles – Economic Indicators for Serbia. Preuzeto sa http://faostat.fao.org/CountryProfiles/Country_Profile/Direct.aspx?lang=en&area=272, 2014 Oct 30.

Gulan, B. (2013). Agrar Srbije u susret evropskim integracijama i agrarnoj politici. Preuzeto sa http://www.makroekonomija.org/poljoprivreda/agrar-srbije-u-susret-evropskim-integracijama-i-agrarnoj-politici, 2014 Oct 30.

Gulan, B. (2013). Kako pomoći farmerima. Novi korak, 79(13), 16–17.

Privredna komora Srbije. (2013). Statistika poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije i vodoprivrede. Preuzeto sa http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=13&p=2&, 2014 Nov 6.

Republički zavod za statistiku. (2013). Census of Agriculture 2012 – Agriculture in the Republic of Serbia, Book I.

Republički zavod za statistiku. (2013). Census of Agriculture 2012 – Agriculture in the Republic of Serbia, Book II.

Republički zavod za statistiku. (2012). Popis poljoprivrede 2012. godine u Republici Srbiji – konačni rezultati. Preuzeto sa http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=2106, 2014 Oct 30.

Stošić, M., & Lazarević, D. (2009). Country Pasture/Forage Resource Profiles – Republic of Serbia. (str. 14–15). Rome: Food and Agriculture Organization.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine. Službeni glasnik Republike Srbije, (2014). 85.

Vasiljević, Z. (2007). Osnovni pravci reforme agrarne politike u Srbiji. U: B. Cerović (Ur.), Naučna konferencija – Izazovi ekonomske politike Srbije u 2007. godini. Beograd: Naučno društvo ekonomista sa AEN i Ekonomski fakultet u Beogradu. 203-214.

Veselinović, P. (2014). Izvozni potencijal privrede Srbije u novim globalnim uslovima. U M. Kovačević & V. Grečić (Ur.), Stanje i perspektive – Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom (str. 63–82). Beograd: Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Vlada Republike Srbije. Činjenice o Srbiji – poljoprivreda. Zvanični veb-sajt Vlade Republike Srbije. Preuzeto sa http://www.arhiva.srbija.gov.rs/cms/view.php?id=1024, 2014 Oct 30.