SISTEMSKI KORENI KORUPCIJE ─ Korupcija i njena percepcija: stvarnost naspram privida ─

Sažetak

Za Srbiju se široko veruje da je zemlja preplavljena korupcijom. Prirodno iskrsava pitanje uzroka ove nepoželjne pojave. Temeljna postavka, opširno razrađena u ovom tekstu, jeste da su uzroci korupcije institucionalne naravi, tj. sistemske prirode. Bez pribegavanja tezi o sistemskim uzrocima alternativa bi bila tvrdnja da korupcija izrasta iz nekakvih posebnih antropoloških crta ovog naroda. Nakon što je odbačeno ovakvo objašnjenje koruptivnih delatnosti, dalje se razrađuju njihovi institucionalni koreni. Ekonomska politika i druge grane politike mogu takođe da budu podsticajne za korupciju, ali one se sprovode u jednom okruženju koje je strukturirano u duhu javnog izbora – same te politike motivisane su sistemskim osobenostima – tako da krajnje determinante valja ponovo tražiti u institucionalnom poretku datog društva. Na prvi pogled može izgledati da bi trebalo biti lako da se eliminiše korupcija, budući da su institucije produkt ljudske akcije, a nisu nepromenljive datosti koje bi poticale od prirode ili kakvog nekontrolisanog bića. Međutim, institucionalni razvoj je ograničen mnogim činiocima – to su znanje, kompetentni kadrovi, informacioni sistemi, realni resursi i finansijska sredstva – pa se dokazuje da on može da bude isto tako mučan, neizvestan, skup i spor, kao i sam privredni razvitak. Kompleksnost korupcije, kao ekonomske, društvene pa i moralne pojave, demonstrirana je mnoštvom njenih definicija i markantnom sukcesijom tih definicija u vremenu. Problemi merenja razrađivani su dosta iscrpno. Korupcija je nelegalna i stoga, za razliku od većine ekonomskih agregata, ne može da bude merena neposredno; umesto same korupcije zapravo se meri njena percepcija i kao takva široko se citira u nacionalnim i međunarodnim pregledima. Oni koji daju odgovore u anketama nisu isključivo usredsređeni na saopštavanje istine, nego su izloženi jednoj širokoj skali motivacija. Neki od njih su stimulisani da stepen korupcije precene, dok su drugi zainteresovani da je potcene. Izgleda da u većini slučajeva preovlađuju oni koji su skloni da je precene. Kao rezultat tog uklona, slika je nejasna i neizvesna.

Množina i obespokojavajuća širina posledica korupcije iziskuju trajno delanje usmereno na njeno suzbijanje i, gde je to moguće, eliminisanje. Kao delatnost koja se odvija suprotno temeljnim moralnim načelima, korupcija je potpuno zlo i sama po sebi neprihvatljiva. Nadalje, ona grubo deformiše cene robe i proizvodnih činilaca, te tako potkopava i samo funkcionisanje tržišta. Ona unosi izopačenja u izbor projekata, izaziva odstupanja faktorskih proporcija od optimalnih kombinacija, skraćuje vremenske horizonte u raznim sferama odlučivanja, onemogućava dostizanje efikasne alokacije resursa na raznim nivoima ekonomskog sistema, potkopava poverenje između privrednih subjekata i poverenje prema ekonomskoj politici, a deformiše i samu tu politiku. Nezavisno od svih drugih opredeljujućih okolnosti, korupcija u ekonomski sistem unosi mogućnost višestrukih ravnoteža i po pravilu onemogućava da ti sistemi dostignu tačke optimuma, u smislu Pareta.

Potom se ukazuje na jedan broj nedvosmisleno dokazanih teorijskih rezultata. Oni su prezentirani već prema tome da li se odnose na egzogenu korupciju, zasnovanu na eksterno datim rentama, ili na endogenu korupciju, u kojoj rente zavise od akcija i bihevioralnih obrazaca subjekata odlučivanja. Dve skupine rezultata su sučeljene, poređene i konfrontirane. Istaknuti su najvažniji protivrečni zaključci i izvučene implikacije njihovih suprotstavljenih poenti. Ispitivan je i uticaj alternativnih tržišnih struktura na korupciju, a istaknute su i posledice različitih struktura i na samom tržištu korupcije. Posebna pažnja je poklonjena navodnoj superiornosti monopolističkog tržišta nad konkurentnim u prometu koruptivnih usluga i postuliranoj superiornosti korupcije u odnosu na lobiranje. Za ove rezultate je pokazano da izviru iz temeljnog opredeljenja prema kome je korupcija egzogena i hrani se nezavisno datom i fiksiranom količinom renti. Obrćući dijametralno ovo opredeljenje i prihvatajući koncepciju endogene korupcije, generisane delovanjem tržišnih aktera, stvara se mogućnost da se ovi unekoliko bizarni i intuiciji suprotstavljeni rezultati takođe preokrenu.