KORUPCIJA KAO SISTEMSKI FENOMEN − Politički sistem, struktura vlasti, institucije, politike –

Ljubomir Madžar

doi:10.5937/skolbiz1-7187

Ljubomir Madžar Institut za strategijske studije "Petar Karić", Alfa Univerzitet, Novi Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz1-7187

Ključne reči: ethnic composition||, ||etnički sastav, social structure||, ||društvena struktura, political fragmentation||, ||politička usitnjenost, coalition governments||, ||koalicione vlade, privatization strategies||, ||strategije privatizacije,

Sažetak

Predmet ovih razmatranja je institucionalna stvarnost Srbije kao opšta pozadina i determinanta korupcije. Pokazano je da je Srbija, budući da je etnički, verski i kulturno heterogena, predodređena da bude silno izdiferencirana i u političkom smislu. Ona je stoga jednako osuđena i na krajnje neefikasne koalicione vlade, formirane od strane izvanredno širokih političkih koalicija i oslonjene na njih. Te koalicije retko obuhvataju manje od deset stranaka. Koalicionim vladama treba mnogo vremena i silan napor da se formiraju, one se suočavaju sa teškoćama u dostizanju uzajamno prihvatljivih i konzistentnih pravaca delovanja, suočene su sa hazardima unutrašnjih sukoba, primorane su da zadovoljavaju široku množinu često suprotstavljenih interesa, lako se smenjuju i nesigurne su i kolebljive u svojim potezima i opštim opredeljenjima. Svaki koalicioni partner može da uceni ostatak vlade i može, u vrlo širokim granicama, da dobije što god istakne kao svoj „legitimni“ zahtev. Zakonodavstvo, izvršna vlast i sudstvo nisu funkcionalno razdvojeni, pa ne deluje mehanizam ograničenja i ravnoteža. Umesto toga nadležnost i moć podeljeni su vertikalno, pri čemu stranke, kao članice vladajuće koalicije, drže sve nivoe u sve tri grane vlasti unutar segmenata državnog mehanizma koji su im dodeljeni koalicionim sporazumom. Primera radi, stranka koja pod svojom komandom ima poljoprivredu, kontroliše sve institucije povezane sa poljoprivredom na svim hijerarhijskim nivoima političkog i administrativnog upravljanja. Stranke na vlasti imaju izuzetno jake pozicije u pogledu moći: vlada ne može bez njih da opstane, a jedva da mogu da budu i predmet kritike. S druge strane, vlada kao celina je razočaravajuće neefikasna u obavljanju svojih funkcija i kolebljiva u svojim načelnim opredeljenjima. U celini uzev, ona je jaka tamo gde njena moć nije društveno poželjna, a slaba tamo gde su njena snaga i gipkost najpotrebnije. U takvim institucionalnim okolnostima – sa regulativnom strukturom koja je daleko od toga da bude kompletirana i sa institucionalnim vakuumima koji je prožimaju u svim segmentima – borba protiv korupcije je neravna i hazardna, dok postojeće institucije stvorene zarad borbe protiv nje moraju da kreiraju dobro osmišljene i na dugi rok usmerene strategije, da bi postigle bilo kakav uspeh.

Reference

Begović, B. (2007). Ekonomska analiza korupcije. Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije.

Ekelund, R. B. J., & Hébert, R. F. (1997). A History of Economic Theory and Method. New York: The McGraw-Hill Book Companies, Inc.

Horvat, B. (1984). Politička ekonomija socijalizma. Zagreb: Globus.

Madžar, Lj. (2009). Ekonomska politika pred izazovima skučene upravljivosti. Beograd: Ministarstvo finansija Republike Srbije, objavljeno uz podršku Projekta UNDP Srbija.

Milanović, B. (2007). Dva lica globalizacije. Beograd: Arhipelag.

Milovanović, M. (2007). Property Rights, Liberty and Corruption in Serbia. The Independent Review, 12(2), 213–234.

Praščević, A. (2008). Politički faktori makroekonomske nestabilnosti u Srbiji. U: M. Zec & B. Cerović (ur.), Kuda ide Srbija: Ostvarenja i dometi reformi (str. 43–67). Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu.

Stojanović, B. (2005). Teorija igara – Elementi i primena. Beograd: JP Službeni glasnik.

Udovički, K. (2005). Restrukturiranje javnog sektora Srbije: Da li smo spremni. U: B. Pelević (ur.), Ekonomska politika u 2006. godini (str. 91–96). Beograd: Ekonomski fakultet.