KREIRANJE KONKURENTSKOG PROFILA SRBIJE KAO TURISTIČKE DESTINACIJE
Sažetak
Tokom nekoliko poslednjih decenija turizam ima sve značajniju ulogu u privrednom i društvenom razvoju mnogih zemalja, kao i u svakodnevnom životu savremenog čoveka. Republika Srbija, takođe, nastoji da valorizacijom svojih turističkih potencijala realizuje brojne ciljeve svog ekonomskog i opšteg društvenog razvoja. Broj destinacija koje nude svoje turističke proizvode na turističkom tržištu raste, što dovodi do intenziviranja konkurencije. Nastojanje da se bude bolji od konkurenata istaklo je konkurentnost destinacija kao krucijalno pitanje u savremenom turizmu. Posmatrano iz sadašnje perspektive može se izvući opšti zaključak da Srbija kao turistička destinacija, još uvek nije zauzela adekvatnu konkurentsku poziciju u odnosu na druge turističke destinacije u regionu. Cilj ovog rada je da ukaže na neophodnost repozicioniranja sadašnje konkurentske pozicije Srbije kako bi ona, u što kraćem vremenskom periodu, postala atraktivna turistička destinacija na regionalnom i međunarodnom turističkom tržištu. Adekvatnom primenom teorijskih koncepata i izabranih metoda istraživanja od rada se očekuje da obogati domaću literaturu iz ove oblasti, kao i da kreatorima i nosiocima ekonomske i turističke politike ukaže na nove mogućnosti razvoja turizma u Srbiji.
Reference
Blanke, J., & Chiesa, T. (2011). The Travel & Tourism Competitiveness Index 2011: Assessing Industry Drivers in the Wake of the Crisis. U: J. Blanke & T. Chiesa (ed.), The Travel & Tourism Competitiveness Report 2011: Beyond the Downturn. Geneva: World Economic Forum. (p. 3–33). Preuzeto sa http://www3.weforum.org/docs/WEF_TravelTourismCompetitiveness_Report_2011.pdf.
Lazić, B., & Markov, J. (2011). Analiza konkurentnosti Srbije sa aspekta globalnog indeksa konkurentnosti. Poslovna ekonomija, 5(1), 211–230.
Marjanović, V., Đorđević, D., & Mladenović, I. (2012). Savremene karakteristike turističke privrede južnoevropskih država. Teme, 36(3), 1241–1260.
Mathieson, A., & Wall, G. (1990). Tourism: Economic, physical and social impact. Harlow: Longman.
Petković, G., Zečević, B., & Pindžo, R. (2011). Turizam kao deo nacionalne ekonomije. Ekonomika preduzeća, 59(1–2), 89–97.
Pike, S. (2008). Destination Marketing: An Integrated Marketing Communication Approach. Oxford: Butterworth-Heinemann.
Popesku, J. (2011). Menadžment turističke destinacije. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Ritchie, J. B., & Crouch, G. I. (2003). The Competitive Destination: A Sustainable Tourism Perspective. Wallingford: CABI Publishing.
Stefanović, V., & Gligorijević, Ž. (2010). Ekonomika turizma. Niš: Sven.
Strategija razvoja turizma Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 91 (2006). Preuzeto sa http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija%20razvoja%20turizma,cir.pdf.
The Travel & Tourism Competitiveness Report (2013). Preuzeto sa http://www3.weforum.org/docs/WEF_TT_Competitiveness_Report_2013.pdf.
The Travel & Tourism Competitiveness Report (2015). Preuzeto sa http://www3.weforum.org/docs/TT15/WEF_Global_Travel&Tourism_Report_2015.pdf.
Ubavić, P. (2014). Strategijske osnove i pravci razvoja turizma na teritoriji Republike Srbije. Niš: Ekonomski fakultet.
Ubavić, P. (2015). Turistička politika i mogući pravci razvoja turizma u Srbiji. Ekonomija: Teorija i praksa, 8(1), 16–31.
Zečević, B. (2011). Koncepti konkurentnosti turističkih destinacija – značaj i primenljivost na slučaju Srbije. U: Novi metodi menadžmenta i marketinga u podizanju konkurentnosti srpske privrede, naučni skup, Palić. Preuzeto sa http://nde.ekof.bg.ac.rs/vesti/2011/palic/Zecevic.doc.
Preuzeto sa http://sr.vikipedia.org/sr/Туристичка_дестинација.
Preuzeto sa www.vesti.rs/Evropska-Unija/Spanija-prva-po-konkurentnosti-turizma-Srbija-95.html.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).