ЕФЕКТИВНОСТ ОДВРАЋАЊА: КАДА ЈЕ ОДВРАЋАЊЕ „ПРАВАˮ СТРАТЕГИЈА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА?
Sažetak
Истраживачки циљ овог рада јесте утврђивање околности у којима стратегија одвраћања представља „праву ствар“ по безбедност државе. У тежњи за остварењем сопствених интереса – од минимално опстанка, до максимално хегемоније, државе (у теорији) располажу широком лепезом могућих идеално-типских стратегија. Међутим, то не значи да ће све могуће стратегије бити подједнако ефективне за остваривање националних интереса. Кроз овај рад настоји се утврдити који услови требају бити испуњени да би имплементација одвраћања представљала најефективнију стратегију, односно „праву ствар“ по безбедност државе. У ту сврху, рад је организован у три целине. У првој целини је разрађена концепција стратешке ефективности. У другом делу, аутор пружа кратак осврт на одвраћање као стратегију, представљајући кључне теоријско-концептуалне елементе ове стратегије. У трећој целини рада представљени су услови који морају бити испуњени да би стратегија одвраћања била ефективна, односно „права ствар“ за остваривање националних интереса. Коначно, у закључном сегменту рада аутор се осврће на случај Републике Србије, разматрајући да ли одвраћање представља ефективно решење у савременим околностима.
Reference
Благојевић, Вељко (ур.). 2022. Неутралност и стратешко одвраћање. Београд: Медија центар „Одбрана“.
Бофр, Андре. 1968. Увод у стратегију. Београд: Војноиздавачки завод.
Вујанић, Милица, Гортан-Премк, Даринка, Дешић, Милорад, Драгићевић, Рајна, Николић, Мирослав, Ного Љиљана, Павковић, Васа, Рамић, Никола, Стијовић, Рада, Радовић-Тешић, Милица, Фекете, Егон. 2011. Речник српскога језика. Измењено и поправљено издање. Нови Сад: Матица Српска.
Игрутиновић, Милан. 2022. „Страх и амбиција: Србија, војна неутралност и проширено одвраћање“ У: Неутралност и стратешко одвраћање, ур. В. Благојевић, 39-56. Београд: Медија центар „Одбрана“.
Копања, Михајло и Ајзенхамер, Владимир. 2022. „Одвраћање у раљама безбедносне дилеме.“ У: Неутралност и стратешко одвраћање, ур. В. Благојевић, 15-38. Београд: Медија центар „Одбрана“.
Копања, Михајло. 2022. „Геополитички приступ утврђивању делотворности концепта велике стратегије обуздавања (Студија случаја: Сједињене Америчке Државе, 1979-1989).“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет безбедности.
Костић Шулејић, Марина. 2022. Стратешка стабилност у мултиполарном свету. Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Миленковић, Милош Р. и Суботић, Милован Р. 2022. „Невојни аспекти стратешког одвраћања“, Војно дело 74 (4): 52-63. doi: 10.5937/vojdelo2204052M
Новаковић, Игор. 2022. „Комуникација стратегије одвраћања у контексту прокламованог статуса војне неутралности Србије.“ У: Неутралност и стратешко одвраћање, ур. В. Благојевић, 247-266. Београд: Медија центар „Одбрана“.
Радиновић, Радован. 2018. „Криза стратегије одвраћања“, Политика националне безбедности 9 (14): 39-53. doi.org/10.22182/pnb.1412018.3
Старчевић, Срђан и Благојевић, Срђан. 2022. „Професионална војска у неутралним државама и друштвена потреба за заштитом.“ У: Неутралност и стратешко одвраћање, ур. В. Благојевић, 209-227. Београд: Медија центар „Одбрана“.
Стојановић, Богдан. 2013. „Перспективе теорије и праксе нуклеарног одвраћања“, Национални интерес 17 (2): 141-172.
Стратегија националне безбедности Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије“, бр. 94/19 2019
Art, Robert J. and Greenhill, Kelly, M. 2018. “Coercion: An Analytical Overview.” In: Coercion: The Power to Hurt in International Politics, eds. Kelly M. Greenhill and Peter Krause, 3-32. Oxford: Oxford University Press.
Betts, Richard K. 2000. “Is strategy an illusion?” International security 25 (2): 5-50. doi.org/10.1162/016228800560444
Brodie, Bernard (ed). 1946. The Absolute Weapon: Atomic Power and World Order. New Haven: Yale Institute of International Studies
Brodie, Bernard. 1959. “The anatomy of deterrence.” World Politics 11 (2): 173-191. doi.org/10.2307/2009527
Brooks Stephen G. and Wohlforth, William C. 2023. “The Myth of Multipolarity: American Power`s Staying Power”, Foreign Affairs, 102 (3): 76-91.
Bull, Hadley. 1968. “Strategic Studies and Its Critics,” World Politics 20 (4): 593-605. doi.org/10.2307/2009685
Drucker, Peter F. 2009. Management: Revised Edition. New York: HarperCollins e-books
Dulles, John Foster. 1950. War or Peace. New York: The Macmillan Company.
Dulles, John Foster. 1952. “Security in the Pacific,” Foreign Affairs 30 (2): 175-187.
Dulles, John Foster. 1954. “Policy for Security and Peace,” Foreign Affairs 32 (3): 353-364.
Gaddis, John Lewis. 2005. Strategies of Containment: A Critical Appraisal of American National Security Policy during the Cold War. Revised Edition. Oxford: Oxford University Press.
George, Alexander, L. and Smoke, Richard. 1974. Deterrence in American Foreign Policy. New York: Columbia University Press.
Gray, Colin. 2003. Maintaining Effective Deterrence. Carlisle: Strategic Studies Institute, US Army War College.
Hart, Liddell. 1991. Strategy. London: Penguing Books.
Heuser, Beatrice. 2010. The Evolution of Strategy. Cambridge: Cambridge University Press.
Huth, Paul and Russett, Bruce. 1984. “What makes deterrence work? Cases from 1900 to 1980.” World Politics 36 (4): 496-526. doi.org/10.2307/2010184
Jervis, Robert. 1979. “Deterrence Theory Revisited,” World Politics 31 (2): 289-324. doi.org/10.2307/2009945
Kahn, Herman. 1960. “The feasibility of war and deterrence.” Survival, 2 (2): 59-72. doi.org/10.1080/00396336008440181
Kaplan, Morton A. 1958. “The calculus of nuclear deterrence.” World Politics 11 (1): 20-43. doi.org/10.2307/2009408
Knopf, Jeffrey, W. 2010. “The Fourth Wave in Deterrence Research,” Contemporary Security Policy 31 (1): 1-33. doi.org/10.1080/13523261003640819
Lupovici, Amir. 2010. “The Emerging Fourth Wave of Deterrence Theory: Toward a New Research Agenda,” International Studies Quarterly 54 (3): 705-732. doi.org/10.1111/j.1468-2478.2010.00606.x
Lykke, Arthur, F. 1989. „Defining military strategy”, Military Review 69 (5): 2-8.
Miršajmer, Džon. 2017. Tragedija politike velikih sila. Beograd: Udruženje za studije SAD u Srbiji i Čigoja štampa.
Morgan, Patrick. 2003. Deterrence Now. Cambridge: Cambridge University Press.
Quackenbush, Stephen. 2011. “Deterrence Theory: where do we stand?” Review of International Studies 37 (2): 741-762. doi.org/10.1017/S0260210510000896
Ripsman, Norrin. M., Taliaferro, Jeffrey. W., and Lobell, Steven. E. 2016. Neoclassical realist theory of international politics. Oxford: Oxford University Press.
Schelling, Thomas C. 1961. “Dispersal, deterrence, and damage.” Operations Research 9 (3): 363-370.
Schelling, Thomas C. 1962. “The role of deterrence in total disarmament.” Foreign Affairs, 40 (3): 392-406.
Schelling, Thomas. C. 1963. “Deterrence: Military Diplomacy in the Nuclear Age.” The Virginia Quarterly Review 39 (4): 531-547.
Snyder, Glen H. 1960. “Deterrence and power.” Journal of Conflict Resolution 4 (2): 163-178. doi.org/10.1177/002200276000400201
Taliaferro, Jeffrey W. 2006. “State building for future wars: Neoclassical realism and the resource-extractive state.” Security Studies 15 (3): 464-495. doi.org/10.1080/09636410601028370
Trapara, Vladimir. 2012. „Perspektivne nuklearnog razoružanja u svetlu protivrečnih strategija nuklearnih sila“, Međunarodna politika LXIII (1145): 110-126.
Walt, Stephen M. 1987. The Origins of Alliances. Ithaca and London: Cornell University Press.
Waltz, Kenneth, N. 2010. Theory of International Politics. Long Grove: Waveland Press.
Wohlforth, William C. 1999. “The stability of a unipolar world.” International security 24 (1): 5-41. doi.org/10.1162/016228899560031
Zagare, Frank. 1996. “Classical Deterrence Theory: A Critical Assessment”, International Interactions 21 (4): 365-387. doi.org/10.1080/03050629608434873
