СПЛИТАЊЕ ГЛОБАЛНЕ СИСТЕМСКЕ ПРОМЕНЕ ДИПЛОМАТСКОМ МОЋИ: КОРАЦИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Sažetak
Овај рад истражује трансформативну улогу дипломатске моћи у међународним односима, наглашавајући њен потенцијал да допринесе мирним глобалним системским променама. Традиционалне теорије моћи често истичу принуду или доминацију, занемарујући нијансиране и релационе аспекте дипломатије. Концептуализовањем дипломатске моћи као способности да се понуди оно што је другима потребно без очекивања непосредне накнаде, ово истраживање представља сложеније разумевање начина на који државе утичу једна на другу и преобликују глобалне односе. Кључни фокус рада је дипломатска стратегија Народне Републике Кине. Она је посебно наглашена државном посетом председника Си Ђинпинга Француској Републици, Републици Србији и Мађарској 2024. године. Посета, обележена грандиозним церемонијама и стратешким дијалозима, није само приказ кинеских глобалних амбиција, већ манифестација њеног ширег дипломатског приступа. НР Кина користи стратегију која укључује пружање подршке и формирање партнерстава без захтева за непосредном реципроцитетом, тиме изазивајући традиционалне хегемонијске структуре и редефинишући глобалне односе. У поређењу с тим, истраживање такође испитује реакције Европске уније (ЕУ) и Сједињених Америчких Држава (САД) на растући кинески утицај. И поред њихових комбинованих напора и ресурса, ЕУ и САД се боре да достигну ефикасност кинеске дипломатије. Иницијативе ЕУ, као што је „Глобална капија“ (“Global Gateway”), и ослањање САД на принуду и оштру моћ су анализирани у погледу њихове ефикасности у контрирању кинеском утицају. Резултати показују да, иако ЕУ и САД раде на јачању своје дипломатске моћи, и даље су ограничени традиционалним динамикама моћи и спорије се прилагођавају новим глобалним трендовима. Истраживање користи компаративну анализу политичких смерница ЕУ за период 2019-2024 и 2024-2029 како би тестирало теоријски оквир дипломатске моћи. Ова анализа показује да, иако ЕУ постиже напредак у коришћењу дипломатске моћи, њени напори често бивају спутани успостављеним структурама моћи и опрезним приступом дипломатији. Студија истиче како кинески приступ дипломатији, карактерисан неограниченим понудама и стратешким савезима, успешно нарушава постојећи глобални поредак и представља нови модел утицаја. Студија закључује да дипломатска моћ, како је концептуализована, игра кључну улогу у глобалним системским променама. Кинеска употреба дипломатске моћи, са нагласком на обострану корист уместо непосредне накнаде, успешно изазива тренутни хегемонијски поредак и преобликује глобалне односе. ЕУ и САД, упркос својим напорима, нису потпуно искористили потенцијал дипломатске моћи, настављајући да се ослањају на традиционалне методе утицаја. Будућа истраживања требало би да даље истражују улогу дипломатске моћи у различитим регионалним контекстима и њене последице за глобално управљање. Емпиријска истраживања треба да теже валидацији теоријског оквира и испитивању практичних примена дипломатске моћи у различитим међународним окружењима. Рад наглашава значај препознавања потенцијала дипломатске моћи у стварању уравнотеженијег и сарадничког глобалног поретка. Залаже се за ре-евалуацију традиционалних концепата моћи, наглашавајући потребу за релационим разумевањем међународних односа које ставља у први план узјамност и сарадњу као путеве ка одрживом глобалном систему.
Reference
Adler. Emanuel and Vincent Pouliot. 2011b. “International Practices.” International Theory 3 (1): 1-36. DOI: 10.1017/ S175297191000031X.
Adler, Emanuel. 2019. World ordering: A social theory of cognitive evolution. Cambridge: Cambridge University Press, 2019.
Albrow, Martin. 1996. The global age: state and society beyond modernity. Stanford: Stanford University Press.
Allison, Graham. 2017. Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap? Boston: Houghton Mifflin Harcourt.
Barad, Karen. 2007. Meeting the Universe Halfway: Quantum Physics and the Entanglement of Matter and Meaning. Durham and London: Duke University Press.
Barnett, Michael. 2021. “International progress, international order, and the liberal international order.” The Chinese Journal of International Politics 14 (1): 1-22. doi: 10.1093/cjip/poaa019.
Beck, Ulrich. 1992. Risk society: Towards a new modernity. London: Sage Publication.
Bjola, Corneliu and Markus Kornprobst. 2013. Understanding International Diplomacy: Theory, Practice and Ethics. New York, NY: Routledge.
Borell, Josep. 2022. “EU-ASEAN: Press remarks by High Representative Josep Borrell ahead of the EU-ASEAN Commemorative Summit.” European Union External Action – The Diplomatic Service of the European Union. Last accessed 7 September 2024. https://www.eeas.europa.eu/eeas/eu-asean-press-remarks-high-representative-josep-borrell-ahead-eu-asean-commemorative-summit_en.
Borell, Josep. 2023. “Our stakes in digital diplomacy.” European Union External Action – The Diplomatic Service of the European Union. Last accessed 7 September 2024. https://www.eeas.europa.eu/eeas/our-stakes-digital-diplomacy_en.
Bourdieu, Pierre. 1977. Outline of a theory of practice. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press.
Bourdieu, Pierre. 2004. Science of science and reflexivity. Chicago: University of Chicago Press.
Brown, Chris. 2012. “The ‘practice turn,’ phronesis and classical realism: Towards a phronetic international political theory?” Millennium: Journal of International Studies 40 (3): 439–456. https://doi.org/10.1177/0305829812441893.
Bueger, Christian and Frank Gadinger. 2014. International practice theory: New perspectives. Basingstoke. London: Palgrave Macmillan.
Bull, Hedley. 1977. The Anarchical Society. London: Macmillan.
C-SPAN. 2002. “Defence Department Briefing.” Last accessed 10 September 2024. https://www.c-span.org/video/?168646-1/defense-department-briefing.
Carr, Edward Hallett. [1939] 1946. The Twenty Years’ Crisis, 1919-39 (2nd edition). New York: Macmillan Press.
Cooley, Alexander, and Nexon, Daniel H. 2020. “(No) Exit from liberalism?” New Perspectives 28 (3): 280-291. https://doi.org/10.1177/2336825X20934974.
Constantinou, Costas M. and James Der Derian. eds. 2010. Sustainable Diplomacies. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Constantinou, Costas M. 1996. On the Way to Diplomacy. Minneapolis: University of Minnesota Press.
Cooper, Andrew F., Brian Hocking and William Maley. eds. 2008. Global Governance and Diplomacy: Worlds Apart? New York: Palgrave Macmillan.
Cornago, Noe. 2013. Plural diplomacies: Normative predicaments and functional imperatives. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers.
Donati, Pierpaolo. 2021. Transcending Modernity with Relational Thinking. Abingdon, New York: Routledge.
Drieschova, Alena, Christian Bueger, and Ted Hopf. eds. 2022. Conceptualizing international practices. Cambridge: Cambridge University Press.
Élysée. 2024. Déclarations et accords institutionnels agréés à l’occasion de la visite d’Etat de XI Jinping, Président de la République populaire de Chine, en France. 10 May 2024. Last accessed 13 September 2024. https://www.elysee.fr/emmanuel-macron/2024/05/10/declarations-et-accords-institutionnels-agrees-a-loccasion-de-la-visite-detat-de-xi-jinping-president-de-la-republique-populaire-de-chine-en-france.
Ferguson, Niall. 2003. “An empire in denial: The limits of US imperialism.” Harvard International Review 25 (3): 64-69.
Garrett, Geoffrey. 2010. “G2 in G20: China, the United States and the World After the Global Financial Crisis.” Global Policy 1 (1): 29–39. https://doi.org/10.1111/j.1758-5899.2009.00014.x.
González de Molina, Manuel, and Víctor M. Toledo. 2024. The Social Metabolism: A Socio-Ecological Theory of Historical Change. Cham: Springer International Publishing.
Gu, Xuewu. 2022. Structural Power in the Global Age: Why Modernity is Ending and Globality Prevails. London: Springer Nature.
Guzzini, Stefano. 2005. “The Concept of Power: a Constructivist Analysis.” Millennium 33 (3), 495-521. https://doi.org/10.1177/03058298050330031301.
Hoffmann, Stanley. 1977. “An American social science.” In International Relations: Section I. The nature and purpose of international relations theory. Section II. Idealism and realism, ed. Andrew Linklater, 77-98. Milton Park, Abingdon: Taylor & Francis.
Katzenstein, Peter J., and Lucia A. Seybert. 2018b. “Protean power and uncertainty: Exploring the unexpected in world politics.” International Studies Quarterly 62 (1): 80-93. https://doi.org/10.1093/isq/sqx092.
Khanna, Parag. 2019. The Future is Asian: Commerce, Conflict, and Culture in the 21st Century. New York: Simone &Schuster.
Khanna, Parag. 2024. “The Red Sea Crisis Proves China Was Ahead of the Curve.” Foreign Policy (FP) Analysis Website. January 20, 2024. Последњи приступ 12. септембар 2024. https://foreignpolicy.com/2024/01/20/url-red-sea-houthis-china-belt-road-suez-trade-corridors/.
Kissinger, Henry. 1955. “The Limitations of Diplomacy”. The New Republic [online], 7₋8. Last accessed 7 September 2024. https://tinyurl.com/jl6qpnc8.
Krauthammer, Charles. 1990/1991. “The Unipolar Moment.” Foreign Affairs (1): 23-33.
Kuus, Merje. 2015. “Symbolic Power in Diplomatic Practice: Matters of Style in Brussels.” Cooperation and Conflict 50 (3): 368–384.
Leander, Anna. 2008. “Thinking tools”. In Qualitative Methods in International Relations: A Pluralist Guide, eds. Audie Klotz and Deepa Prakesh, 11–27. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Lechner, Silviya, and Mervyn Frost. 2018. Practice theory and international relations. Cambridge: Cambridge University Press.
Luft, Joseph and Ingham Harry. 1955. The Johari Window: a graphic model for interpersonal relations. Los Angeles: University of California Western Training Lab.
Murray, Stuart, Paul Sharp, Geoffrey Wiseman, David Criekemans, and Jan Melissen. 2011. “The present and future of diplomacy and diplomatic studies.”International Studies Review 13, no. 4: 709-728.
Neumann, Iver B. 2012. At home with the diplomats: Ethnography of a European foreign ministry. Ithaca, NY: Cornell University Press.
Neumann, Iver B. 2013. Diplomatic sites. London: Hurst.
Harold, Nicolson. 1954. The Evolution of Diplomatic Method. London: Orion Publishing Co.
Nye Jr, Joseph S. 2004. “Soft power and American foreign policy.” Political Science Quarterly 119 (2): 255-270.
Nye, Joseph S., Jr. 2017. “The Kindleberger Trap.” Project Syndicate. Last accessed 9 September 2024. https://www.project-syndicate.org/commentary/trump-china-kindleberger-trap-by-joseph-s--nye-2017-01?barrier=accesspay.
Pouliot, Vincent and Cornut, Jérémie. 2015. “Practice theory and the study of diplomacy: A research agenda.” Cooperation and Conflict 50 (3): 297–315. DOI:10.1177/0010836715574913.
Ruggie, John Gerard. 1998. “What Makes the World Hang Together? Neoutilitarianism and the Social Constructivist Challenge.” International Organization 52 (4): 855-885 doi:10.1162/002081898550770.
Sharp, Paul. 2009. Diplomatic Theory of International Relations. Cambridge: Cambridge University Press.
Schatzki, Theodore, Karin Knorr Cetina and Eike von Savigny. eds. 2001. The practice turn in contemporary theory. London: Routledge.
Schulzinger, Robert D. 1989. Henry Kissinger: Doctor of Diplomacy. New York: Columbia University Press.
Sending, Ole. J., Vincent Pouliot and Iver B. Neumann. eds. 2015. Diplomacy and the making of world politics. New York: Cambridge University Press.
Slaughter, Anne-Marie. 2009. “America's edge: Power in the networked century.” Foreign affairs 88 (1): 94-113.
Steiner, Barry H. 2004. “Diplomacy and international theory.” Review of International Studies 30 (4): 493-509.
Stefanović Štambuk, Jelica. 2010. “Da li je diplomatija danas održiva? [Diplomacy: Is It Still Sustainable?]” Međunarodni problemi LXII (4): 641 – 677. DOI:10.2298/MEDJP1004641S.
Strange, Susan. 1994. “Wake up, Krasner! The World Has Changed.” Review of International Political Economy 1 (2): 209–19. doi:10.1080/09692299408434276.
Strange, Susan. 1995. “The defective state.” Daedalus 124 (2): 55-74.
Strange, Susan. 1996. The retreat of the state: The diffusion of power in the world economy. Cambridge: Cambridge University Press
Strange, Susan.1997. “The erosion of the state.” Current History 96 (613): 365-169.
United Nations Framework Convention on Climate Change [UNFCCC]. 2022. “What is the Triple Planetary Crises?.” United Nations Climate Change. Last accessed 7 September 2024. https://unfccc.int/blog/what-is-the-triple-planetary-crisis.
Taylor, Alan J. P. 1980. The Struggle for Mastery in Europe: 1848-1918 (Revised edition). Oxford: Oxford Univeristy Press.
The White House [WH], National Security Strategy, 2 October 2022, https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2022/10/Biden-Harris-Administrations-National-Security-Strategy-10.2022.pdf.
von der Leyen, Ursula. 2019. “Political Guidelines for the next European Commission 2024−2029.” Strasbourg, 18 July 2019. https://commission.europa.eu/document/download/e6cd4328-673c-4e7a-8683-f63ffb2cf648_en?filename=Political%20Guidelines%202024-2029_EN.pdf.
von der Leyen, Ursula. 2024. “Europe’s Choice: Political Guidelines for the next European Commission 2024−2029” Strasbourg, 18 July 2024. https://commission.europa.eu/document/download/e6cd4328-673c-4e7a-8683-f63ffb2cf648_en?filename=Political%20Guidelines%202024-2029_EN.pdf.
Vucic, Aleksandar and Jinping Xi. 2024. “Joint Statement of the President of the Republic of Serbia and the President of the People’s Republic of China”. Republic of Serbia – Ministry of Foreign Affairs, 18 May 2024. https://www.mfa.gov.rs/en/press-service/statements/joint-statement-president-republic-serbia-and-president-people-s-republic-china.
Waltz, Kenneth N. 1979. Theory of International Politics. New York: McGraw-Hill.
Watson, Adam. 1982. Diplomacy: the dialogue between states. London and New York: Routledge.
Wendt, Alexander. 1999. Social Theory of International Politics. Cambridge: Cambridge University Press.
Wendt, Alexander. 2015. Quantum Mind and Social Science: Unifying Physical and Social Ontology. Cambridge: Cambridge University Press.
World Economic Forum [WEF]. 2023. The Global Risks Report 2023 (18th edition). Insight Report. Cologny/Geneva, Switzerland: World Economic Forum, January 11, 2023. Last accessed 13 September 2024. https://www.weforum.org/reports/global-risks-report-2023/.
Xuetong, Yan. 2021. “Becoming strong: The new Chinese foreign policy.” Foreign Affairs 100: 40-47.
Xinhua. 2024. “China, Hungary elevate ties to all-weather comprehensive strategic partnership.” Chinese People's Political Consultative Conference (CPPCC). 10 May 2024. http://en.cppcc.gov.cn/2024-05/10/c_985727.htm.
Yinhong, Shi (时殷弘). 2016. 蔡永伟, “时殷弘教授：中国‘战略透支’风险日增”. Lianhe Zaobao, September 21. 2016. https://www.zaobao.com.sg/znews/greater-china/.
Zhongying, Pang, 2020. “From Tao Guang Yang Hui to Xin Xing: China’s Complex Foreign Policy Transformation and Southeast Asia.” Trends in Southeast Asia 7. Singapore: ISAEAS Publishing. https://www.iseas.edu.sg/wp-content/uploads/2020/04/TRS7_20.pdf.