ЕВРОПСКА УНИЈА И БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА – ПРИЛОГ ИЗУЧВАЊУ ПОЛИТИКЕ У ПЛУРАЛНИМ ДРУШТВИМА
Sažetak
Предмет истраживања овог рада су плурална друштва, механизми њиховог политичко-системског обликовања и функционисања. Студије случаја које истражујемо у компаративној анализи су Европска унија и Босна и Херцеговина. На први поглед методолошки неспојив и садржајно незграпан рад даје нам, ипак, неопходан увид у генезу плуралности два простора, њихову позицију унутар консоцијацијске теорије, њихову геополитичку димензију и политичку праксу. Због свега наведеног постављамо истраживачко питање: Шта подијељена и сложено уређена Европска унија и Босна и Херцеговина, њихови истраживачи и политичке елите, могу да науче једна од друге и тиме теоријски и практично побољшају перцепцију и функционисање плуралних друштава и њихових политичких система?
Reference
1. Antić, Čedomir, i Kecmanović, Nenad. 2016. Istorija Republike Srpske. Beograd/Banja Luka: Nedeljnik/Službeni glasnik Republike Srpske.
2. Bogaards, Matthijas. 2021. The European Union: Consociational Past, Centripetal Future? in: Journal of Representative Democracy. Routledge.
3. Braudel, Fernan. 1990. Civilizacije kroz povjest. Zagreb: Globus.
4. Costa, Oliver. 2003. The European Union as a Consociation? A Methodological Assessment in: West European Politics. Routledge.
5. Diverže, Moris. 1966. Uvod u politiku. Beograd: Savremena administracija.
6. Ekmečić, Milorad. 2007. Dugo kretanje između klanja i oranja: istorija Srba u Novom veku. Beograd: Zavod za udžbenike.
7. Ford, Frenklin. 2005. Evropa u doba revolucija 1780-1830. Beograd: Clio.
8. Furnivall, J. Sydenham. 1948. Colonial Policy and Practice: A Comparative Study of Burma and Netherlands India. Cambridge: Cambridge University Press.
9. Gudac, Žarko, i Đorđević, Miroslav. 1997. Politička istorija XIX i XX veka: svetska i nacionalna. Beograd: Gigoja štampa i Fakultet političkih nauka.
10. Hantington, P. Semjuel. 2000. Sukob civilizacija i preoblikovanje svjetskog poretka. Podgorica: CID.
11. Imamović, Mustafa. 2007. Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914. Sarajevo: Svjetlost.
12. Indeks demokratije: BiH na 101. mjestu među 167 zemalja (2021) Mondo. Preuzeto 06.02.2023. sa Indeks demokratije: BiH na 101. mjestu među 167 zemalja | Info | Politika (mondo.ba)
13. Jevtić, Miroljub. 2008. Uloga religije u identitetu južnoslovenskih nacija u: časopis Godišnjak 2008. Beograd: Fakultet političkih nauka.
14. Kaiser, Andre. 2002. Alternation, Inclusion and the European Union in: European Union Politics. SAGE.
15. Kasapović, Mirjana. 2005. Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura.
16. Kecmanović, Nenad, Vranješ, Aleksandar, i Budimir, Željko. 2021. Uspon jedne ideje: Sloboda i samostalnost Republike Srpske i uloga Milorada Dodika. Beograd: Službeni glasnik.
17. Lajphart, Arend. 2003. Modeli demokratije: oblici i učinak vlade u trideset šest zemalja. Podgorica: CID.
18. Lijphart, Arend. 1992. Demokracija u pluralnim društvima. Zagreb: Globus.
19. Marković, Goran. 2012. Bosanskohercegovački federalizam. Beograd: Službeni glasnik. Sarajevo: Magistrat.
20. Nešković, Radomir. 2013. Nedovršena država. Sarajevo: Fridrih Ebert Štiftung.
21. Simović, Vlade. 2019. Narod, partije i demokratija u Bosni i Hercegovini. Banja Luka: Fakultet političkih nauka.
22. Simović, Vlade. 2022. Evropske integracije Bosne i Hercegovine i logika konsocijlizma u: Sociološki godišnjak. Pale: Sociološko društvo Republike Srpske.
23. Skaskin, D. Sergej, i Vajnštajn. L. Osip. 2011. Istorija srednjeg veka 1. Beograd: Naučna KMD.
24. Status, magazin za političku kulturu i društvena pitanja. (2004– 2013). Mostar: Dijalog.
25. Timoti, K. Hol. 2000. Istorija sveta. Beograd: Laguna
26. Udaljcov, A. Dimitrijevič, Kosminski, A. Evgenij, i Vajnštajn, L. Osip. 2011. Istorija srednjeg veka 1. Beograd: Naučna KMD.
27. Vels, H. Džordž. 2006. Istorija sveta: svakome jasna istorija života i čovečanstva. Beograd: Evro. Žabalj: Vukovljak. Bor: Bakar.
