JAPANSKI MENADŽMENT U SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA – REALNOST ILI TEORIJSKA FIKCIJA

  • Milan B Nešić Fakultet za sport i turizam, Novi Sad
DOI: https://doi.org/10.5937/timsact11-12914

Sažetak


Savremeni menadžment je karakterističan po specifičnom generičkom kontekstu, te predstavlja osnovni razvojni potencijal svake organizacije, pa tako i sportske. Zbog toga su osnovne funkcije menadžmenta (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola) pod stalnim obuhvatom razmatranja savremenih teorija menadžmenta. Bez obzira na istorijski redosled njihovog nastanka, danas još uvek ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena teorija. Posebno u kontekstu problematike koja je područje razmatranja sportskog menadžmenta. One evoluiraju, međusobno se dopunjuju, a nekada i spajaju. Najčešće se koristi eklektički pristup kao kombinacija principa iz različitih teorija, što je karakteristika modernih teorijskih pristupa menadžmentu. Mada su se u sportskoj delatnosti izdiferencirala dva dominantna sportsko-organizaciona modela: evropski i američki, još uvek se ne može eksplicitno govoriti o autentičnom evropskom ili američkom modelu sportskog menadžmenta. Zbog toga se razmatranje i proučavanje različitih savremenih menadžment teorija, odnosno identifikacija mogućih „tačaka” aplikativnosti, nameće kao neophodan proces koji doprinosi razvoju i unapređenju teorije (i prakse) sportskog menadžmenta. Dve teorije na koje se usmerava pažnja u ovom radu jesu: japanski menadžment i Teorija „Z“, kao orijentacija za moguće modele primene u sportskom menadžmentu.

Ključne reči: sportski menadžment, sportske organizacije, japanski menadžment.

 

Reference

Adižes, I. (2016). Upravljanje promenama, revidirano i dopunjeno izdanje. Novi Sad: ASEE.

Babić, B. (2007). Ekonomija Azije. Beograd: Megatrend.

Drucker, F. P. (1998). Peter Drucker on the profession of management. Boston, Mass.:Harvard Business School Press.

Ichimura, Sh. (2015). Japan and Asia: Economic Development and Nation Building. Singapore: World Scientific press.

Jovanović, M., & Langović-Milićević, A. (2006). Interkulturni izazovi globalizacije. Beograd: Megatrend.

Jurčić, A. (2008). Evroazijski menadžment u uslovima globalizacije; interkulturni aspekti, Magistarski rad, Beograd: Megatrend univerzitet.

Krüger, Z. J. (2005). Corporate structures of the professional sport clubs and ownership restriction. (Leiden University LL. M. in International Business Law, Jun 2005). Leiden, NL: Leiden University.

Maksimović, N., & Raič, A. (2005). Evropski model sporta i razvoj sporta u Srbiji. U: Nićin, Đ. (ured.) Menadžment u sportu, Zbornik radova (str. 269-275). Beograd: Fakultet za menadžment u sportu.

Mašić, B., Džunić, M., & Nešić, S. (2013). Savremena teorija menadžmenta – škole i novi pristupi. Beograd: Data Status.

Nešić, M. (2008). Sport i menadžment. Novi Sad: Fakultet za sport i turizam.

Nešić, M., & Lolić, V. (2008). Osnove menadžmenta u sportu. Banja Luka: Apeiron.

Nešić, M., & Nešić, B. (2012). Učeća sportska organizacija kao izraz novog preduzetništva u sportu. Poslovna ekonomija, 6(1), 443-463.

Nešić, M., & Zubanov, V. (2015). Zadovolјstvo korisnika sportskih usluga kao činilaca lojalnosti sportskoj organizaciji. Poslovna ekonomija, XVI(1), 335-354.

Ouchi, W. G. (1981). Theory Z. New York: Avon Books.

Tomić, M. (2007). Sportski menadžment. Beograd: DataStatus.

Sikavica, P., & Bahtijarević-Šiber, F. (2004). Teorija menadžmenta i veliko empirijsko istraživanje u Hrvatskoj. Zagreb: Masmedia.

Simović, S., & Ilić, G. (2014). Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu. Banja Luka: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.

Šurbatović, J. (2014). Menadžment u sportu. Beograd: Zavod za udžbenike.

Zakić, K. (2008). Japanski menadžment: sinteza domaćeg nasleđa i stranih iskustava. Megatrend revija, 5(2), 91-109.

Objavljeno
2017/10/09
Broj časopisa
Vol. 11 Br. 2 (2017): TIMS Acta
Rubrika
Pregledni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).