Utvrđivanje stepena zrelosti organizacije za primenu informaciono-komunikacionih tehnologija na primeru upravljanja elektronskim sadržajem

  • Dejan S. Milenković Uprava za telekomunikacije i informatiku (J-6)GŠ VS
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg64-10567
Ključne reči: business organizations||, ||poslovna organizacija, maturity models||, ||modeli zrelosti, content management system||, ||sistem upravljanja sadržajem, electronic content||, ||elektronski sadržaj, ICT||, ||informaciono-komunikacione tehnologije,

Sažetak


Polazeći od činjenice da upotreba elektronskih sadržaja predstavlja imperativ današnjeg vremena, kao i od opšteg stava da se primenom savremenih informacionih tehnologija može uspostaviti rešenje za pouzdano i jednostavno organizovanje i sistematizaciju dokumentacije, uspeh organizacije direktno zavisi od dostignutog stepena upravljanja informacijama.

Imajući u vidu da su za obavljanje poslovnih aktivnosti više nego potrebni pravovremeni, tačni, proverljivi, lako dostupni i konzistentni podaci, osnovni problem upotrebe tih podataka nije njihovo postojanje, već mesto i način na koji su ti podaci smešteni i organizovani unutar distribuiranih poslovnih jedinica. Takođe, uvođenjem informacionih tehnologija u obavljanju poslovnih procesa, korisnih podataka je sve više, ali se postavlja pitanje stepena njihove iskorišćenosti.

Predmet rada jeste utvrđivanje stepena „sazrelosti” poslovnih organizacija za primenu informaciono-komunikacionih tehnologija, posmatrano kroz prizmu organizacione, kadrovske i tehnološke zrelosti organizacije za implementaciju sistema upravljanja elektronskim sadržajima. Ujedno, primena odgovarajućih modela zrelosti za upravljanje elektronskim sadržajima ima za cilj i približavanje tog koncepta poslovnim organizacijama.

 

Biografija autora

Dejan S. Milenković, Uprava za telekomunikacije i informatiku (J-6)GŠ VS

nastavno zvanje Docent - uža naučna oblastRačunarski programi i programiranje

Doktor tehničkih nauka - područje organizacionih nauka

Reference

Cameron, S.A., 2011. Enterprise content management: a business and technical guide. BCS, The Chartered Institute.

Katuu, S., 2013. The Utility of Maturity Models—The ECM Maturity Model within a South African context. In Capability assessment and improvement workshop (CAIW) at IPRES.

Klein, M. and Methlie, L.B., 2009. Knowledge-based decision support systems with applications in business: a decision support approach.

Matthew, L., 2003. Mission-critical Network Planning. Artech House Inc., London.

Milenković, D. 2013. Statističko upravljanje repozitorijumima elektronskih dokumenata primenom koeficijenata preferencije. Doktorska-disertacija. Beograd: Fakultet organizacionih nauka.

Milenković, D. 2014. Razmena elektronski potpisanih dokumenata u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Konf-zbor. U: Simpozijum o operacionim istraživanjima SYM-OP-IS.

Milenković, D. 2015a. Primena modela zrelosti za utvrđivanje stanja upravljanja korporativnim sadržajem. Konf-zbor. U: Konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama YUINFO, Kopaonik.

Milenković, D. 2015b. Upravljanje dokumentacijom u poslovnim organizacijama. Zadužbina Andrejević. Monografija.

Pelz-Sharpe, A., & et al., 2010. ECM3 - ECM Maturity Model.

Objavljeno
2016/11/25
Broj časopisa
Vol. 64 Br. 4 (2016): oktobar – decembar
Rubrika
Stručni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).