Elektrohemijsko taloženje, karakterizacija i ispitivanja korozije slojeva na bazi cinka i kalaja nastalih taloženjem iz pirofosfatnih kupatila

  • Milena D. Stopić MEAB Chemie Technik GmbH, Aachen, Deutschland
  • Bernd G. Friedrich IME PRocess Metallurgy and Metal Recycling RWTH Aachen University
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg64-10578
Ključne reči: electrodeposition||, ||elektrohemijsko taloženje, corrosion||, ||korozija, galvanic layers||, ||galvanski slojevi, zinc||, ||cink, tin||, ||kalaj,

Sažetak


Slojevi kalaja i cinka označeni su kao potencijalna alternativa za otrovni kadmijum korišćen kao zaštitni korozivni sloj. Slojevi na bazi legure kalaj-cinka poseduju izuzetnu korozivnu zaštitu za čelik, kombinujući zaštitu korišćenog kalaja kao barijere zajedno sa galvanskom zaštitom od cinka. Prevlake na bazi kalaja i cinka prvobitno su korišćene za šasije električnih i elektronskih aparatura ili za kritične delove i kočione sisteme. U ovom radu legure na bazi kalaja i cinka uspešno su proizvedene iz baznih pirofosfatnih kupatila. Proces izdvajanja metala daje kompaktan i finozrnasti deposit. Željeni odnosi cinka i kalaja u nanesenoj leguri odredjeni su od sastava kupatila i operacionih parametara tokom izdvajanja slojeva. Sistem od tri elektrode korišćen je za elektrohemijska istraživanja. Mehanizam elektrohemijskog taloženja Sn-Zn sloja ispitivan je linearnom i cikličnom voltametrijom. Parametri korozije, uključujući zavisnosti potencijal–vreme, korozivni potencijal i gustinu struje korozije elektrohemijski taložene kalaj-cink  legure različitih sastava izvođeni su u rastvoru koji sadrži 3% NaCl. Korozivna otpornost zavisi od sastava izdvojenog sloja, a sloj koji sadrži Sn-28 Zn pokazao je najbolja antikorozivna svojstva.

 

Biografije autora

Milena D. Stopić, MEAB Chemie Technik GmbH, Aachen, Deutschland

Dr.-Ing. Milena Stopic

Project leader

Metallurgy

Bernd G. Friedrich, IME PRocess Metallurgy and Metal Recycling RWTH Aachen University

Prof. Dr.-Ing. Dr. h. c. Bernd Friedrich

Director of the RWTH Aachen University

Reference

Andrle, C., &Jelinek, T.W. 2007. Hull-ZellezurUntersuchung von galvanischenElektrolyten.Eugen G. LeuzeVerlag. ISBN 3-87480-224-8.

Ashiru, O.A., &Shirokoff, J. 1996. Electrodeposition and characterisation of tin-zinc alloy coatings. Applied Surface Science,103, pp.159-169.

Despic, A.R., &Jovic, V.D. 1996. Formation of Metallic Materials of Desired Structure and Properties by Electrochemical Deposition. Materials Science Forum, 214, pp.239-248.

Dubent, S., de Petris-Wery, M., Saurat, M., &Ayedi, H.F. 2007.Composition control of tin-zinc electrodeposits through means of experimental strategies. Materials Chemistry and Physics, 104, pp.146-152.

Stopic, M. 2015. Abscheidung, Characterisierung und Korrosionsuntersuchungen von galvanischen Zinn-Zink-SchichtenausPyrophosphatbädern.ShakerVerlag GmbH.

Taguchi, A.S., Bento, F.R., &Mascaro, L.H. 2008.Nucleation and Growth of Tin-Zinc Electrodeposits on a Polycrystalline Platinum Electrode in Tartaric Acid. J. Braz. Chem. Soc., 19(4), pp.727-733.

Vitkova, S., Ivanova, V., &Raichevsky, G. 1996.Electrodeposition of low tin content zinc-tin alloys. Surface and Coatings Technology, 82, pp.226-231.

Wang, K., Pickering, H.W., & Weil, K.G. 2004. Corrosion Behavior Of Electroplated Tin-Zinc Coatings. Plating & Surface Finishing, pp.34-37. January.

Objavljeno
2016/06/07
Broj časopisa
Vol. 64 Br. 3 (2016): jul – septembar
Rubrika
Originalni naučni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).