Kompenzacija poprečne osetljivosti MEMS akcelerometra metodom tilt-testa u 24 pozicije

  • Miodrag Z. Malović Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet, Inovacioni centar
  • Ljiljanа М. Brajović Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, katedra za matematiku, fiziku i nacrtnu geometriju
  • Tomislav B. Šekara Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, katedra za signale i sisteme
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg65-13137
Ključne reči: Accelerometers||, ||akcelerometri, Digital signal processing||, ||digitalna obrada signala, Acceleration||, ||ubrzanje, Sensitivity||, ||osetljivost, transverse||, ||poprečna, sensors||, ||senzori, MEMS||, ||MEMS,

Sažetak


Kros-aksijalna, odnosno poprečna osetljivost akcelerometra može biti kompenzovana digitalnim procesiranjem izlaznog signala. Da bi se to izvelo, potrebno je eksperimentalno odrediti koeficijente koji opisuju odgovor senzora na pobudu. Mnoge procedure koje se odnose na to, a koje su preporučene standardima i naučnim člancima, koriste skupu opremu koja nije dostupna u svakoj laboratoriji. Zato je predložen jednostavan alternativni metod, varijacija statičkog tilt-testa, koji ne zahteva nikakvu drugu mernu opremu osim senzora i ravne površine. Rezultati variraju u zavisnosti od kvaliteta površine i kućišta senzora, ali je pokazano da se efekti poprečne osetljivosti mogu smanjiti bar nekoliko puta, te da se tipična poprečna osetljivost komercijalnih troosnih MEMS akcelerometara od nekoliko procenata može lako svesti ispod 1%.

Biografije autora

Miodrag Z. Malović, Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet, Inovacioni centar
Inženjer saradnik
Ljiljanа М. Brajović, Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, katedra za matematiku, fiziku i nacrtnu geometriju
Vanredni profesor
Tomislav B. Šekara, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, katedra za signale i sisteme
Vanredni profesor

Reference

Dosch, J.J., 2000. Automated testing of accelerometer transverse sensitivity, PCB Piezotronics Technical note AR-69.

Lawrence, A., 2001. Modern inertial technology: Navigation, guidance and control. 2nd ed. New York | Berlin | Heidelberg: Springer-Verlag.

Liu, Y., Wang, G., Guo, C., 2009. Analysis for transverse sensitivity of the microaccelerometer. Engineering, 1(3), pp.196-200. Available at: http://dx.doi.org/doi:10.4236/eng.2009.13023.

Malović, M., Brajović, L., Mišković, Z., Todorović, G., 2013. Vibration measurements using a wireless sensors network. Technics, 68(special edition), pp.19-26.

Sill, R.D., Seller, E.J., 2006. Accelerometer transverse sensitivity measurement using planar orbital motion. In: Proc. of 77th Shock and Vibration Symposium, Monterey, CA, USA.

Sysoeva, S., 2006. Avtomobil'nye akselerometry. Chast' 5. Perspektivnaja jelementnaja baza poverhnostnyh kremnievyh emkostnyh MEMS akselerometrov (in Russian). Components and Technology, 4, pp.28-39.

Veldman, C.S., 2012. Implementation of an accelerometer transverse sensitivity measurement system. In: Proc. of Test & Measurement Conference, Muldersdrift, Gauteng, South Africa, pp.254-262.

VTI Technologies, 2005. Cross-axis compensation, Application note 32. [Internet]. Available at: http://www.mouser.com/pdfdocs/an32_crossaxis_compensation.pdf. Accessed: 25. January 2017.

Objavljeno
2017/06/29
Broj časopisa
Vol. 65 Br. 3 (2017): jul – septembar
Rubrika
Originalni naučni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).