Modeli upravljanja održavanjem tehničkih sistema
Sažetak
Postojeći modeli upravljanja održavanjem tehničkih sistema imaju za cilj obezbeđenje željene pouzdanosti i raspoloživosti sistema, po mogućnosti uz što manje troškova. Novi koncepti , koji se sve više primenjuju u svim oblastima života, zasnovani su na riziku. Takav pristup je moguć i poželjan i u području teorije i inžinjerstva održavanja tehničkih sistema i vojno tehničkih sistema.
U ovom radu su date pojmovna određenja održavanja tehničkih sistema, modela upravljanja održavanjem i strategija održavanja. Nakon toga je dat pregled strategija i modela upravljanja održavanja tehnički sistema, njihovi šematski prikazi i međusobna upoređivanja, kao i trendovi u upravljanju održavanjem tehničkih sistema, čijom bi se primenom možda mogle ostvariti uštede u održavanju, kako tehničkih, tako i vojno tehničkih sistema.
Reference
Petković, R., Kokanović, M., Ćirović, M., 1988., Organizacija održavanja TMS, Centar vojnotehničkih škola KoV JNA “General armije Ivan Gošnjak”, Zagreb,
Todorović, J., 1993., Inžinjerstvo održavanja tehničkih sistema, JUMV, Beograd,
Stanojević, P., 1997., Uticaj tehničkih faktora na organizacionu strukturu održavanja, doktorska disertacija, Mašinski fakultet, Beograd,
A Guide to the Reliability - Centered Maintenance (RCM) Standard, 2002, Society of Automotive Engineers.
Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).