Merenje efikasnosti u logistici

  • Milan Milovan Andrejić University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering
Ključne reči: efficiency||, ||efikasnost, Logistics||, ||logistika, measuring methods||, ||metode merenja, data envelopment analysis||, ||Data Envelopment Analysis,

Sažetak


Dinamično tržište i promene u okruženju u velikoj meri utiču na funkcionisanje logističkih sistema. Logistički sistemi moraju realizovati aktivnosti i procese na efikasan način. U radu se analiziraju različiti aspekti merenja efikasnosti u logistici i predlažu odgovarajući modeli merenja. Merenje efikasnosti u logistici predstavlja kompleksan proces koji zahteva sagledavanje svih podsistema, procesa i aktivnosti, kao i uticaja različitih finansijskih, operativnih, ekoloških, kvalitativnih i drugih faktora. Predloženi modeli bazirani su na Data Envelopment Analysis metodi.  Oni mogu pomoći menadžerima u procesu odlučivanja i sprovođenja korektivnih akcija. Analizom rezultata testiranih modela potvrđen je značaj izbora ulaznih i izlaznih veličina.

Uvod

Savremeno poslovanje prvenstveno podrazumeva izrazito zahtevnu tržišnu borbu, bez obzira na to da li se radi o proizvodnji ili pružanju usluga u bilo kojoj grani industrije. Postupak merenja efikasnosti u proizvodnim kompanijama u velikoj meri se razlikuje od postupka merenja efikasnosti u uslužnim kompanijama. Za proizvodnju materijalnog proizvoda koriste se materijali, sirovine i komponente od kojih u proizvodnom procesu nastaje finalni proizvod. Opipljivost i laka merljivost finalnog proizvoda, kao i upotrebljenih resursa, u velikoj meri olakšavaju merenje efikasnosti proizvodnih procesa. Nasuprot tome, kod uslužnih kompanija finalni proizvod je realizovana usluga koja je po svojoj prirodi prolaznog karaktera, neopipljiva i kvantitativno nemerljiva, za čiju upotrebu se angažuju različiti, često teško merljivi resursi, kao što su prostor, vreme i angažovana radna snaga. Proizvod logističkih kompanija, kao tipičnih uslužnih kompanija, najčešće su transportne, skladišne, pretovarno-manipulativne, špediterske i druge usluge, u čijoj realizaciji se angažuju različiti resursi, kao što su transportna i pretovarno- manipulativna sredstva, skladišni prostor, vreme, radna snaga, itd. čiju upotrebu nije jednostavno izmeriti. Dodatni problem merenja efikasnosti u logistici predstavlja kompleksnost, integrisanost i međusobna uslovljenost, kako angažovanih resursa, tako i realizovanih usluga.

Aspekti merenja efikasnosti u logistici

Sa vremenskog aspekta razlikuje se merenje efikasnosti na strateškom, taktičkom i operativnom nivou. Sa aspekta nivoa merenja efikasnosti moguće je razlikovati: efikasnost aktivnosti, efikasnost procesa, efikasnost podsistema, efikasnost sistema i efikasnost lanca. Kada je reč o merenju i praćenju efikasnosti logističkih mreža, lanaca, sistema, procesa i aktivnosti moguće je razlikovati efikasnost direktnih i povratnih logističkih tokova. Osim praćenja i merenja efikasnosti u logističkim sistemima (špedicije, logistički centri, distributivni centri, skladišta itd...) neophodno je analizirati efikasnost logističkih aktivnosti i procesa u sistemima čija osnovna funkcija nije pružanje logističkih usluga (trgovinski lanci, zdravstvene ustanove itd.). Za uspešno merenje efikasnosti u logistici neophodno je sagledati veliki broj ulaza i izlaza koji su po svojoj prirodi raznorodni (finansijski, tehnički, ekološki, energetski, socijalni itd.) i izražavaju se u različitim mernim jedinicama. U tom smislu moguće je meriti energetsku, ekološku, troškovnu i druge tipove efikasnosti u logistici. Sa druge strane, često je neophodno sagledati pomenute aspekte i definisati jedinstvenu meru efikasnosti.

Modeli merenja efikasnosti u logistici

Za procenu efikasnosti distributivnih centara (DC) dugo su korišćeni „single ratio” pokazatelji, kao što su iskorišćenost opreme i produktivnost radne snage. S obzirom na to da pomenuti izmeritelji nisu najbolji pokazatelji efikasnosti, u (Min, Joo, 2006, pp. 259-65) ističu da se veliki broj autora zalaže za upotrebu Data Envelopment Analysis (DEA) metode. DEA metoda predstavlja jedan od najšire korišćenih alata za merenje efikasnosti. U oblasti logistike DEA metoda se najčešće koristi za procenu efikasnosti 3PL (Third Party Logistics) provajdera, kako iz perspektive provajdera (Min, Joo, 2006, pp. 259-65), tako i iz perspektive korisnika. U (Zhou, et al, 2008, pp. 262-279), uz pomoć DEA metode, pokušavaju da definišu benčmark vrednosti performansi za 3PL provajdere u Kini. Manji broj radova odnosi se na procenu efikasnosti DC i skladišta. Tako u (Ross, Droge, 2002, pp. 19-32) istražuju efikasnost 102 DC, kao delova kompleksnih lanaca snabdevanja i promenu te efikasnosti u vremenu. Metoda je višestruko primenjivana za merenje efikasnosti u lancima snabdevanja (Cook, et al, 2010, pp. 423-430).

Merenje efikasnosti u lancima snabdevanja

Iz perspektive DEA metode, kao najčešće korišćene metode za merenje efikasnosti višefaznih procesa, postoji veliki broj modela i metoda koje se direktno ili uz izvesne modifikacije mogu primeniti na lance snabdevanja. U ovom radu izrađen je pregled DEA modela za merenje efikasnosti lanaca snabdevanja. Prema (Cook, et al, 2010, pp. 423-430) pomenuti modeli mogu se klasifikovati u četiri grupe:

•    standardni DEA modeli;

•    modeli dekompozicije efikasnosti;

•    mrežni DEA modeli;

•    modeli bazirani na teoriji igara.

Merenje efikasnosti logističkih sistema i podsistema

Distributivni centri predstavljaju kompleksne sisteme sa velikim brojem međusobno povezanih podsistema, procesa i aktivnosti. Radi održavanja konkurentnosti, oni moraju pratiti i meriti efikasnost, ali i definisati odgovarajuće korektivne akcije, ukoliko je to potrebno. Pred menadžerima i zaposlenima u ovakvim sistemima postavlja se više različitih zadataka koji su uglavnom vezani za određivanje optimalne količine resursa (ulaza) za realizovanje određenog broja isporuka, odgovarajućeg nivoa kvaliteta. Pored DC kao sistema u radu su detaljnije analizirana i dva osnovna podsistema i to transportni i skladišni podsistem. Bez obzira na jaku povezanost ovi podsistemi imaju različite ciljeve, u određenim slučajevima i konfliktne. Kao i DC i  podsistemi teže maksimizaciji efikasnosti. U tom smislu menadžeri DC moraju istovremeno voditi računa o efikasnosti DC, kao sistema, ali i njegovih podsistema. U radu je analizirana efikasnost 20 DC i njegovih transportnih i skladišnih podsistema. Skup posmatranih DC može se smatrati homogenim s obzirom na to da DC posluju na isti način i pod istim uslovima. Procena efikasnosti sprovedena je primenom CCR DEA i Multiple Objective Data Envelopment Analysis (MODEA) pristupa. Primenom MODEA pristupa dobija se svega 15% efikasnih DC, dok se CCR pristupom dobija čak 45% efikasnih DC. Ovakvi rezultati mogu se objasniti činjenicom da CCR model ne razmatra efikasnost podsistema u DC. Sa druge strane, prema MODEA pristupu (Kilibarda, et al, 2011, pp. 996-1010) DC je efikasan ako su i transportni i skladišni podsistem efikasni.

Merenje efikasnosti skladišta hladnjača

Energetski efikasna skladišta i distributivni centri sastavni su delovi strategije lanca snabdevanja, posebno danas u konkurentnoj globalnoj ekonomiji. U situaciji povećanja potrošnje energije i rasta troškova energije, energetska efikasnost postaje sve važnija. Potreba za merenjem i praćenjem energetske efikasnosti postaje nužnost.

Pet ulaznih i dve izlazne veličine korišćene su za procenu efikasnosti 15 skladišta hladnjača. Ulazne veličine korišćene u ovom modelu su: veličina objekta, iskorišćenost objekta, potrošnja energije, ostali energetski troškovi (naftni derivati, gas, voda itd.). Izlazne veličine, razmatrane u predloženom modelu, jesu: uspešno realizovane usluge i stepen kvarenja robe. Analizom rezultata zaključeno je da efikasnost skladišta hladnjača u velikoj meri zavisi od menadžmenta, tehnološke razvijenosti i odgovornosti zaposlenih, a mnogo manje od spoljnih faktora (Andrejić, et al, 2011, pp. 313-319).

Zaključak

Merenje i praćenje efikasnosti u logistici jedan je od presudnih faktora uspeha na tržištu. Osnovni cilj ovog rada je pregled modela merenja efikasnosti. U radu se opisuju različiti aspekti merenja efikasnosti u logistici,, od kojih su osnovni: efikasnost aktivnosti, efikasnost procesa, efikasnost podsistema, efikasnost sistema i efikasnost lanca snabdevanja.

Rad detaljnije opisuje osnovne probleme i modele za merenje efikasnosti u pojedinim oblastima. Testovi i rezultati modela pokazuju izuzetan značaj izbora ulaznih i izlaznih promenljivih.


Biografija autora

Milan Milovan Andrejić, University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering

Odsek za Logistiku

Reference

American Society for Heating Refrigeration and Air-Conditioning Engineers ASHRAE, 2006, Handbook: Refrigeration., I-P Edition,

Andrejić, M., Kilibarda, M., 2011, Efikasnost logističkih procesa distribucije proizvoda, National conference of quality, Kragujevac, A 237-A 242,

Andrejić, M., Ratković, B., Kilibarda, M., Bjelić, N., 2011, Measuring energy efficiency of refreigerated warehouses, React conference, Belgrade, pp. 313-319.

Boussofiane, A., Dyson, R. G. and Thanassoulis, E., 1991, Applied Data Envelopment Analysis, European Journal of Operational Research, Vol. 52, No. 1, pp. 1-15.

Charnes, A., Cooper, W.W., Rhodes, E., 1978, Measuring efficiency of decision making units, Europen Journal of Operations Research, Vol. 2, No. 6, pp. 429-444.

Coelli, T. D., Prasada, D.S.R.., O'Donnell, C. J. and Battese, G.E., 2005, An introduction to efficiency and productivity analysis, Springer 2nd ed, New York,

Cook, W.D., Liang, L. and Zhu, J., 2010, Measuring performance of two-stage network structures by DEA: A review and future perspective, Omega, Vol. 38, No. 6, pp. 423-430.

de Koster, M.B.M. and Balk., B.M., 2008, Benchmarking and monitoring international warehouse operations in Europe, Production and Operations Management, Vol. 17, No. 2, pp. 1-10.

Farrell, M. J., 1957, The Measurement of productive Efficiency, Journal of the Royal Statistical Society, Vol. 120, No. 3, pp. 253-290.

Gleason, J.M., Barnum, D.T., 1982, Toward valid measures of public sector productivity: performance measures in urban transit, Management science, Vol. 28, No. 4, pp. 379-386.

Hamdan, A., Rogers, K.J., 2008, Evaluating the efficiency of 3PL logistics operations, International Journal Production Economics, Vol. 113, No.1, pp. 235-244.

Ilić, S., Andrejić, M., 2011, Analiza efikasnosti mogućih modela opsluživanja na pumpnim stanicama primenom teorije masovnog opsluživanja/Analysis of effectiveness of possible queuing models at gas stations using the large-scale queuing theory, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 59, No. 4, pp. 93-115, Ministry of Defence of the Republic of Serbia Belgrade,

Kilibarda, M., Andrejić, M., Vidović, M., 2011, Measuring efficiency of logistics processes in distribution centers, 14 th QMOD Conference on Quality and Service Sciences 2011 - From LearnAbility & InnovAbility to SustainAbility, San Sebastian. Spain, pp. 996-1010.

Klimberg, R.K. and Puddicombe, M., 1999, A Multiple Objective Approach to Data Envelopment Analysis, Advances in Mathematical Programming and Financial Planning, Vol. 5, pp. 201-232.

Klimberg, R.K., Lawrence, K. D. and Lawrence, S. M., 2010, Data envelopment analysis is not multiobjective analysis, Applications of Management Science, Vol. 14, pp. 79-93.

Liang, L., Yang, F., Cook, W.D., Zhu, J., 2006, DEA models for supply chain efficiency evaluation, Annals of Operations Research, Vol. 145, No. 1, pp. 35-49.

Min, H., Joo, S., 2006, Benchmarking the operational efficiency of third party logistics providers using data envelopment analysis, Supply Chain Management: An International Journal, Vol. 11, No. 3, pp. 259-65.

Pamučar, D., 2011, Fuzzy-DEA model za merenje efikasnosti kvaiteta transporta/Fuzzy-DEA model for measuring the efficiency of transport quality, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 59, No. 4, pp. 40-61, Ministry of Defence of the Republic of Serbia, Belgrade.

Ross, A., Droge, C., 2002, An integrated benchmarking approach to distribution center performance using DEA modeling, Journal of Operations Management, Vol. 20, No. 1, pp. 19-32.

Roy, M., 2010, Green Warehouses, ASHRAE Journal, Vol. 52, No. 3, pp. 64-70.

Zhou, G., Min, H., Xu, C., Cao, Z., 2008, Evaluating the comparative efficiency of Chinese third-party logistics providers using data envelopment analysis, International Journal of Physical Distribution & Logistics Management, Vol. 38, No. 4, pp. 262-279.

http://www.ub.uni-dortmund.de/service/benu-ord.htm.en

Objavljeno
2013/02/16
Broj časopisa
Rubrika
Pregledni radovi