Kritični materijali u dvadeset prvom veku
Sažetak
Kritični materijali predstavljaju uglavnom metale koji imaju veliki značaj za budućnost privrede evropskih zemalja. Ove metale teško je zameniti nekim drugima. Zbog izuzetne primene raste potražnja za njima, a proizvodnja ne može da prati uvećanu potrošnju. Elementi „retke zemlje” pripadaju kritičnim metalima. Oni sadrže 17 hemijskih elemenata, koji su usled njihove mineraloške strukture slični u pogledu njihovih hemijskih i fizičkih karakteristika (najpoznatiji od njih su lantan i torijum, koji je radioaktivan). Metali retkih zemalja podeljeni su u grupe elemenata sa nižom atomskom masom i one elemente sa višom atomskom masom. „Teži” elementi pokazuju manje prisustvo u gornjim delovima Zemljine kore. U 2010. udeo proizvodnje u globalnoj svetskoj proizvodnji u Kini iznosio je 97%, što predstavlja jednu vrstu monopola. U različitim studijama mešaju se termini strategijski i kritični materijali. Strategijski materijali su bitni za vojnu industriju jedne zemlje (nikal), a kritični materijali za privredu zemalja u Evropi (platinski metali, retke zemlje, kobalt). Evropska komisija pripremila je strategiju razvoja u pogledu na kritične materijale za sledećih dvadeset godina.
Reference
Alfantazi, A., Moskalyk, R., (2003), Processing of indium: a review, Minerals Engineering, pp.687-694.
Castor, S, Hedrick, J (2003), Rare earth elements, Industrial Minerals and Rocks, pp.769-792.
Djurkovic, B., Djurkovic, D. (1991), Metalurgija retkih metala, Izdavač: Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, p.465.
Drnek, T. (2011), European Union policy approaches to secure raw materials availability, RHI Bulletin, 2, pp.31-35.
Humpfries, M. (2010), Rare Earth Elements: The global supply chain, Congressional Research Service Report, 15.
Knuutila, K (2009): The Role of Hydrometallurgy in the winning of Non-Ferrous Metals, World of Metallurgy-ERZMETALL 62, 3, p.142.
Nienhaus, K., Mavroudis, F., Pankert, M., (2012), Economic and environmental consequences of the global rare earth market development, Erzmetall- World of metallurgy, 65, 2, pp.126-131.
Steinbach, V., Graupner, T., Klimesch, L., Wilkend, H. (2011), Deutsche Rohstoffagentur- DERA, Tasks and goals of the German Mineral Resources Agency- Economic and environmental consequences of the global rare earth market development, Erzmetall-World of metallurgy, 65, 64, 4, pp.213-216.
Stopić, S., Friedrich, B. (2011), Hidrometalurgija pro visokim pritiscima - nova šansa za procese koji ne zagađuju životnu sredinu, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 59, No. 3, pp.29-44.
Stopić, S. (2011), Šesta Evropska konferencija o metalurgiji EMC 2011, Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, Vol 59, No.4, pp.282-293.
Vasconcellos, M et al. (2006): Enrischment of yttrium from rare earth concnetrate by ammonium carbonate leaching and peroxide precipitation, Journal of Alloys and Compounds, 418, pp.200-203.
Zhang, L., Wang, Z., Tong, S., Lei, P., Zou, W (2004): Rare extraction from Bastnaesite concentrate by stepwise carbochlorination- chemical vapour transport oxidation, Metallurgical and Materials Transaction B, 35 B, pp.217-221.
Aus dem Ruder gelaufen, Sekundaerrohsstoffe, 6, 2011, pp.21-24.
Critical raw materials for the EU, Report of the Ad-hoc Working Group on defining critical raw materials, EU-Commission, DG Enterprise and Industry, Brussels, 2010, p.85.
FP/NMP Working Document 2012, Theme 4, Nanosciences, Nanotechnologies, Materials and new production technologies
Kampf um Rohstoffe, Spiegel, Deutschland, 5, 2006
Seltene Erden: EU verklagt China, Wirtschaft, 63, 23 (14.03.2012)
Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).