Inženjering bezbednosti: fizičke mere zaštite za osoblje visokorizične bezbednosti

  • Jelena S. Cice Quality Austria Center, Project Manager
  • Marko D. Andrejić Univerzitet odbrane, Vojna akademija, načelnik katedre logistike
  • Nebojša K. Dragović Ministarstvo odbrane
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg61-2373
Ključne reči: standards||, ||standard, high-risk personnel||, ||osoblje visokorizične bezbednosti (OVB), protection||, ||zaštita, infrastructure||, ||infrastruktura, requirements||, ||zahtevi, Physical security||, ||fizička bezbednost, Guidance||, ||vodič, designing||, ||projektovanje,

Sažetak


Dizajn fizičkih mera bezbednosti je specijalizovana tehnička oblast koja ne spada u uobičajene veštine i rezime komandanata, arhitekata, inženjera i menadžera projekta. Ovaj rad daje smernice za sve one čiji je zadatak sprovođenje postojećih i novih zahteva za sisteme fizičke zaštite, kao što su: stvaranje jedinstvenog koda reference za projektovanje i izgradnju fizičkih mera bezbednosti za osoblje, usvajanje višestruko korisnih standardnih preporuka i razmišljanja, moguće povećanje produktivnosti osoblja visokorizične  bezbednosti i smanjenje privremenih troškova stanovanja kroz razjašnjenje razloga, smernica za planiranje i pružanje dizajnerskih rešenja, smanjenje troškova projektovanja objekta, bolje performanse modernizovanih objekata, u smislu zaštitne snage, od prvobitnih objekata.

Tokom ovog procesa potrebno je obezbediti: poverljivost (potreba da se zaštite važna dokumenata za planiranje), odgovarajuće odnose sa javnošću (obaveštavanje samo odabranih ljudi, istovremeno obezbeđujući da informacije nisu došle u pogrešne ruke), održivost (uključivanje postojećih sistema gde god je moguće umesto zamene, sprovođenje osnovne bezbednosti, gde je to potrebno, uravnoteženje sistema fizičke zaštite sa operativnim procedurama), usklađenost sa svim industrijskim smernicama i pravnim i regulatornim zahtevima, stalnu kontrolu i reviziju u cilju usvajanja novih okolnosti ili pretnji.

Biografije autora

Jelena S. Cice, Quality Austria Center, Project Manager
Diplomirani inženjer Fakulteta organizacionih nauka (odsek - upravljanje kvalitetom)
Marko D. Andrejić, Univerzitet odbrane, Vojna akademija, načelnik katedre logistike

Prof. dr

Reference

Department of Defense. 2004. Antiterrorism Handbook, 0.2000.12-H.USA.

Department of Defense. 2008. Designation and Physical Protection of DoD High Risk Personnel (HRP), Instruction O-2000.22.USA.

Department of Defense. 2011a. Security Engineering Facilities Planning Manual, UFC 4-020-01.USA.

Department of Defense. 2011b. Security engineering: Physical security measures for HRP, UFC 4-010-03.USA.

Department of Defense. 2012. Minimum Antiterrorism Standards for Buildings, UFC 4-010-01.USA.

Philpott, D., & Einstein, S. 2006. The Integrated Physical Security Handbook.USA.

Pollack, D. 2004. Using passive environmental cues to enhance physical Security.USA: SANS Institute.

Security PACE Book 2 - Physical Security Concepts. 2012. Preuzeto sa http://www.simplexgrinnell.com/SiteCollectionDocuments/Training/PACEBook2.pdf 2012 Apr 29.

Objavljeno
2013/06/11
Broj časopisa
Vol. 61 Br. 2 (2013): april – jun
Rubrika
Prikazi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).