Daljinska opažanja prirodnih pojava

  • Miodrag D. Regodić Univerzitet odbrane, Vojna akademija
  • Željana Ž. Benić Univerzitet u Banjoj Luci, Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet, Odsek za geodeziju
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg62-5074
Ključne reči: monitoring||, ||praćenje, atmosphere||, ||atmosfera, Satellites||, ||sateliti, remote sensing||, ||daljinska detekcija, imaging||, ||snimanje,

Sažetak


Oduvek postoji realna potreba za neposrednim opažanjem i proučavanjem pojava čije dimenzije prelaze gornju granicu ljudskih mogućnosti. Iz potrebe da se dobiju novi podaci, da osmatranja i izučavanja budu objektivnija od dosadašnjih sinteza, prihvaćen je novi istraživački metod  –  daljinska detekcija. U radu su predstavljeni principi i elementi daljinske detekcije, kao i osnovni aspekti primene daljinskih istraživanja pri istraživanjima meteoroloških parametara i stanja atmosfere. Primena satelitskih snimaka moguća je u svim fazama globalnog i sistematskog istraživanja različitih prirodnih pojava. Pri tim istraživanjima koriste se aero i satelitski snimci različitih osobina, a analiza i interpretacija sprovodi se vizuelnim i računarski podržanim postupcima.

 

 


Biografije autora

Miodrag D. Regodić, Univerzitet odbrane, Vojna akademija
Načenik Katedre prirodno-matematičkih nauka, vanredni profesor
Željana Ž. Benić, Univerzitet u Banjoj Luci, Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet, Odsek za geodeziju
dipl. inž.
Objavljeno
2014/06/20
Broj časopisa
Vol. 62 Br. 3 (2014): jul – septembar
Rubrika
Pregledni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).