Morfologija čestica praha proizvedenih sa sprej atomizacijom i drugim procesima
Sažetak
Fizičke osobine i mehanička svojstva prevlaka su pod velikim uticajem tehnologije izrade prahova i parametara plazma sprej procesa. Jedan od veoma bitnih parametara koji utiče na fizička i mehanička svojstva prevlaka su morfologije čestica praha, homogenost, granulacija praha i raspon granulacije, koji su u direktnoj vezi sa tehnologijama izrade prahova. U ovoj studiji opisani su tehnološki procesi proizvodnje prahova koji se najviše koriste i prikazane su morfologija čestica prahova renomiranih proizvođača praha, koje su ispitane skening elektronskom mikroskopijom – SEM. Postoji mnogo studija koje su objavile korelaciju između morfologije i tehnologije izrade prahova sa parametrima depozicije prevlaka. U zavisnosti od procesa proizvodnje praha, čestice poseduju različite karakteristike koje se tiču oblika, veličine, specifične gustine, čistoće, itd. Pošto ove karakteristike imaju značajan uticaj na kvalitet i svojstva deponovanih prevlaka, potrebno je posedovati znanje o karakteristikama praha radi bolje kontrole ponašanja čestica u mlaz plazme, kako bi se proizvele prevlake očekivanih karakteristika. Prahovi imaju raznovrsne karakteristike za koje treba podesiti operativne parametre depozicije kako bi se dobile prevlake željenih osobina.
Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).