Улога васпитача и учитеља у превазилажењу дисконтинуитета између предшколске установе и школе

  • Zvezdan M. Arsić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
  • Zorica N. Savković Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilizaciju, Katedra za defektologiju

Sažetak


Опште је познато да деца у школи проведу највећи и најлепши период свог детињства и део младости. Сам тренутак поласка у школу увек је свечан и узбудљив, али он, поред радости и усхићења, носи са собом и прве бриге и проблеме. Различити облици институционалног предшколског васпитања и образовања подстичу развој дечјих потенцијала и способности у предшколском периоду, што значајно доприноси њиховој адаптацији на школске услове живота и рада. Међутим, и поред тога, у пракси се појављују бројни проблеми, који за последицу имају лошу адаптацију и слаб успех у савладавању програма предвиђених обавеза. Бројни су разлози који доприносе таквом стању, а један од њих је дисконтинуитет између предшколског и основношколског ступња васпитања и образовања. У  раду се разматрају најчешћи узроци који доводе до дисконтинуитета између предшколског и основношколског ступња васпитања и образовања и могућности за његово превазилажење, у чему васпитач и учитељ, имају посебно важну улогу и значај.

Reference

Арсић, З. (2014). Стицање и вредности примене знања у настави. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Андрек, Е. (2004). „Превазилажење дисконтинуитета између предшколског и основношколског васпитања и образовања”. Норма 1-2, стр. 22–36.

Антропова, М. В. и Кољцова, М. М. (1986). Психофизиолошка зрелост деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Венгер, Л.А. (1973). Педагогика способности. Москва: Знание.

Galloway, D. & Edvards, А. (1991). Primary school teaching & educational psychology. London: Longman.

Вујаклија, М. (1961). Лексикон страних речи и израза. Просвета: Београд.

Даниловић, М. (2003). Могућност и значај примене компјутерских игара и симулације у образовном процесу. Зборник Института за педагошка истраживања 1, стр. 180–192.

Ељконин, Д. Б. (1978). Психологија дечје игре, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Какавулис, А. (1997). „Континуитет у васпитању у раном детињству: прелазак из предшколске установе у школу”. Настава и васпитање 1, стр. 78–89.

Каменов, Е. (1971). „Дискусија са саветовања на тему ’Повезивање предшколског и основношколског васпитања и образовања’”. Предшколско дете 1, стр. 67– 74.

Каменов, Е. (1982). Експериментални програми за рано образовање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Каменов, Е. (1989). Интелектуално васпитање кроз игру. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Каменов Е. (1997). Методика III. Нови Сад: Одсек за педагогију филозофског факултета – Заједница виших школа за образовање васпитача Републике Србије.

Каменов, Е. (2002). Предшколска педагогија 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Каменов, Е. (2006). Модел Б припремног предшколског програма. Нови Сад: Драгон.

Коменски, Ј. А. (2000). Материнска школа, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Копас-Вукашиновић, Е. (2006а). „Васпитни рад у дечјем вртићи и школи – остваривање континуитета у избору у реализацији задатака”. Нова школа, 7, стр. 176–185.

Копас-Вукашиновић, Е. (2006б). „Улога игре у развоју деце предшколског и млађег школског узраста”. Зборник Института за педагошка истраживања, 1. стр. 174-189.

Кораћ, Н. (1984). „О континуитету и дисконтинуитету у васпитању”. Предшколско дете, бр. 4, стр. 261–274.

Ливајн, М. (2005). Свако је дете паметно на свој начин. Београд: Моћ књиге.

Марјановић, А. (1977). „Повезивање предшколског и основношколског образовања”. Предшколско дете 1, стр. 3–15.

Монтесори, М. (2003). Упијајући ум- Београд: ДН Центар.

Пешић, М. (1985). Мотивација предшколске деце за учење. Београд: Просветни преглед.

Шефер, Ј. (2005). Креативне активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Objavljeno
2016/10/19
Rubrika
Оригинални научни чланак